Српски књижевни гласник

'924 Српски Књижевни Гласник.

балканских народа сем код Арбанаса. Краљ Фердинан, чије амбиције и сујете немају границе, умеће још да се бори са „својим курјацима“, како он из милоште пред странцима зове своје поданике. У тој његовој борби је једна велика сметња партија стамболовистичка, која је под вођством Др. Генадијева учинила до сада највише штете бугарској ствари, и ако јој је намера била сасвим чиста. Докле је тај немирни човек у Министарству Спољних Послова, докле он руководи судбином Бугарске, дотле је и она и њен данашњи краљ у највећој опасностима, а са њима и балкански мир. Унутрашња изборна борба у Бугарској, која је почела добијати и обележје „за и противу Русије“, изазвала је публикацију српско-бугарскога уговора о савезу, и уговора грчки-бугарскога о савезу. Како је први уговор садржавао и један члан о томе да је Бугарска дужна огласити АустроУгарској рат и помоћи Србији са 200.000 војника ако АустроУгарска нападне Србију или уђе у Новопазарски “Санџак, то је у европској штампи изазвана дискусија. Управо, само је бечка штампа дискутовала о тој ствари и нашли за потребно да каже : да је Русија спремала против Аустро-Угарске систем словенског савеза, и да је објављивање тајнога уговора о савезу између Србије и Бугарске, који је имао само дефансивни карактер, извршила Србија. Улога Русије о склапању савеза између Србије и Бугарске је одређена била интересима политике коју Русија, некада више некада мање, доследнб изводи на Балкану, а који се састоји у заштити словенскога елемента. Што се тиче Србије, она је склапала савез чисто дефансивнога карактера, а доследно својој политици уједињења. Ср-' бија није према монархији могла имати другу политику, после догађаја за последњих година. Србија није објавила овај уговор, и ако он њој иде више у прилог него Бугарима. Објав- љени текст српско-бугарскога уговора о савезу је аутентичан, и по форми његовој и по праву ргбзбапсе, који су у њему, види се да је превођен са бугарскога оригинала. Публиковањем текста грчко-бугарскога уговора о савезу, који је исто тако аутентичан, а који није био познат у целости ни Бео- . граду ни Петрограду, најбоље се утврђује одакле је и зашто је цео текст публикован. Публиковање ових текстова је најнесимпатичнија епизода у последњој балканској кризи.