Српски књижевни гласник

а ВУ и

Између Турске и Грчке су успостављени редовни односи чим су размењене ратификације о атинскоме уговору. Између Србије и Турске воде се данас преговори о уговору који би имао да поврати редовне односе између њих. Ти преговори иду доста брзо, јер и интереси обеју држава су да се што пре заврше, а и нема таквих питања која би их врло много раздвајала. У ове преговоре умешала се и аустроугарска дипломатија ради питања о делу железница које се налазе на нашој територији. Она је тражила од Порте да у уговор између Србије и Турске уђе једна одредба, оовим железницама. По тој одредби требала би Србија: да призна она иста права која је Друштво Источних Железница по уговорима имало од Турске; да одмах уступи на руковање сву железничку пругу којом управља од октобра месеца прошле године; да се на међународну финансијску комисију у Паризу пренесу сва потраживања Друштва Источних Железница. Србија неће пристати да слична одредба улази у њен уговор са Турском; али ће примити да уђе она иста одредба коју је примила и Грчка. то јест да се сва спорна питања о правима, обавезама и накнади штете буду расправљена у Паризу на међународној финансијској конференцији. Држање Србије у овоме питању је непрестано исто, то јест она сматра да су и политички и војнички и економски разлози за то да железнице на новој територији буду у рукама државним. Ако се да Друштву Источних Железница добра цена за откуп експлоатације онога дела пруге на који ови полажу право, а и ако му се исплати и праведна накнада штете за све време откако том пругом управља српска држава, Друштво Источних Железница би било довољно награђено. У овоме питању се увек истицало да аустро-угарска монархија жели да очува те железнице у рукама аустро-угарскога капитала зато што би на тај начин био аустријској и Угарској роби био обезбеђен пут до Солуна. Иначе, казивало се, ако пређу те железнице у руке Србије, онда ће тај пут бити затворен. Овако разлагање није тачно. Пут аустријској и угарској трговини на Солун преко

Србије није никада био затворен ; а противно је било то јест

да је српској трговини био затворен пут преко Пеште и Беча. Аустро-Угарска има обезбеђени пут кроз Србију такозваном четворном железничком конвенцијом од 1883 године, којом је и тарифска политика донекле уређена у њену корист. У

Политички ПРЕГЛЕД. 925.

ЗА

~ 7

С Фаг