Српски књижевни гласник

926 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Аустро-Угарској заборављају често да пут од Беча и Пеште до Солуна преко Босне није најкраћи; он је чак и дужи за неких 200 км. Тамо се не сећају да је од Беча и од Пеште до Саве само железница нормалнога колосека, а од Сарајева до Увца железница ускога колосека. Још се заборавља и то да од Увца до Косовске Митровице није још саграђена пруга, м да је то грађење у рукама српске државе. Поред тих, пуно је и других разлога да Србија за време мира. никада не ускрати редован и обилат саобраћај на својој територији. Због схватања аустријских капиталиста, ово питање може да буде повод за озбиљни сукоб између српске државе и Друштва Источних Железница. Сукоб се може избећи; а од на: чина којима се то постићи може најважнији је онај који је нађен у Паризу. Садашње Друштво Источних Железница имало би се претворити у густро-српско-француско. а цео капитал да буде у подједнаким деловима распоређен у Србији, Француској и Аустроугарској. ИНОСТРАНИ.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Ајаап де Репеппшп: 40 јошг5 де спегте дап5 1е5 Ва!кап5. Га Сатрасгпе зегђођшсаге еп ји е1! 1913. Троллетше едашоп. Рап5. Пбгаше Сћаре1о!. 1914. (3 ћ. 50).

О Балканском Рату постоји већ цела једна литература. Писали су и позвани и непозвани, и стручњаци и лаици, много "чешће непозвани и лаици, обично новинарски дописници. У тој обилној литератури мало је дела од више и трајне вредности, која су писали људи од посла и очевидци самога рата. Један од тих ретких квалификованих очевидаца Балканскога Рата, јесте француски генералштабни капетан Ален де Пененрен, који је, као ратни дописник париске „Илустрације“, биони у бугарској, и у турској, и у црногорској, и у српској, и у румунској војсци. Са изузетком грчке војске, он познаје све балканске војске, био је са њима у рату, зна их какве суна делу, упоређивао их је као врло квалификован стручњак, и ЊЕ његово сведочанство и мишљење има изузетно велику вред: