Српски књижевни гласник

ОцеЕнЕ и Прикази. 929 салост и жеља да се што пре сврши Пененрен нарочито осуђује неактивност Треће Армије. Он се неколико пута враћа на ту идеју, упорно и каткада опоро. Изгледа да ту у њему говори ратни дописник, који би хтео да својим очима види битку у великом стилу, и генералштабни официр, коме је стало да види како изгледа борба између две модерне војске у планинском пределу. Он се не ставља на српско гледиште. После Брегалнице, Срби су знали да оно што могу добити да је добијено, да и освојење Софије неће Србији донети ни стопе од старе бугарске теритарије, да у часу када је Бугарска дипломатски капитулирала и кад је мир био питање неколико дана, било би и лудо и злочиначки жртвовати још 30.000 људи, да би је се задовољила празна сујета публике и да би страни ратни дописници имали материјала за сензационе дописе, а страни генералштабни официри имали слику велике планинске војне. Што се нас Срба тиче, ми више волимо да нам Г. Ален де Пененрен пребацује нашу пасивност после Брегалнице но да још 30000 наших вредних и храбрих сељака, честитих оцева породица, оставило кости око Ћустендила.

Пененрен, потом, прелази на поједине црте и дела српске војске. „Српска дисциплина је врло чврста иу осталом свуди добро одржавана, али јако прожета добротом и благошћу. Нигде ја нисам видео официра шако блиског шрупи, чак ни у Француској. Целина је очевидно састављала једно силно тело, снажно склопљено и са лепом душом“ (стр. 238—239).

У српској команди писац види у главном француске идеје и методе. Војвода Путник је „човек од одлуке у погодним тренутцима“. Генерал Мишић је „човек врло радан, врло савестан“. „Официр који је, неоспорно, представљао у главном стану српском најпотпунији тип шефа од брзе и сигурне одлуке био је пуковник Живко Павловић, шеф операционог оде: љења. Јасна и мирна духа, он је предосећао бугарски напад, и од краја маја [нови календарј, извршио концентрацију од 6 јуна, затим на крају месеца јуна концентрацију дуж Брегал'нице, ставивши српску војску у могућност не само да се брани, него, сачињавајући компактну масу, и у могућности да по потреби и напада. Од њега долазе заповести кретања ка северу, које су тако брзо извршене од 9 до 15 јула...“

Првој Армији био је на челу престолонаследник Александар. „„То је младић“, говорило са климајући главом и са мало

. 59

">