Српски књижевни гласник

930 Српски Књижевни [ГлАСНЕК.

скептицизма. Има да се види да тај младић, чак и неискусан, али који је прекаљен као што изгледа, није безмерно више зпедео но стари генерали као они који су му служили као у нтори. Престолонаследник Александар ми је увек

згледао обдарен изврсним особинама, жив, окретан, интелигентан, знатно ревностан у раду, и у разговору је давао знаке зрелости у суђењу, која изненађује и која није обична код младих људи његова доба.“

Пошто је учинио критику, Пененрен овако оцењује српску војску као целину и поједине њене родове. „Српска војска и њени команданти су показали не само издржљивост која је изнад сваке похвале, но и снагу, страховиту офансивну способносш, која се не може спорити, сшварну надмоћност над | толико хваљеном бугарском војском. То је зато што Срби нису само ђаци, као што су Бугари, но знају створити нешто, имају, једном речју, идеје, што је потпуно недостајало њиховим противницима у другом делу Балканскога Рата.

„Када сам, прошле године, још у месецу децембру, написао ову реченицу: „Бугари су само ђаци, и можда на увек добри ђ:ци“ дигла се велика вика противу мене, не само у Бугарској, но чак у Француској, где ми се замерало што скидам ауреолу славе коју је, наивно, цела штампа била ставила на победничку нацију. На жалост, ја сам говорио на основу ствари које сам видео и проверио и имао сам оправдану претензију да за то тврђење имам извесних разлога. Ток до: гађаја добро је доказао оно што је тада још стајало под сумњом, и оно што је тада изгледало горе но парадокс, чак и бласфемија, сада је постало еванђелска истина.

„Потпуно је немогуће замислити ишта луђе но што је почетна раштрканост Бугара у почетку другог балканскот рата; а ништа паметније, на против, но што је било прикупљање Срба на очевидно најкритичној тачци, са обзиром на општи положај њихових непријатеља. Ја нећу овде да се враћам на детаљну критику операција, коју сам већ учинио у току претходних глава. Ограничујући се да сажаљевам изнезнадно заустављање сваке идеје офансиве пошто је довршена концентргција дуж бугарске границе, ја ипак признајем да средње решење које је усвојила српска команда може се бранити оним најпотпунијим осећањем да је најпаметније ићи у битку тек пошто се све силе прикупе. Али за то време, зна се каква