Српски књижевни гласник

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 75

треба да се очува оваква Албанија, ње ће бити. Али, ако овако мисле кабинети Сила, не мисле сви они који желе да се једном уклони опасност за мир. И у томе погледу већ се чине разни предлози. Тако има публициста који мисле да би од Албаније требало направити три државице, то јест, поделити је на три дела, па онда јужни део у коме живе православни Албанаси дати Грцима (Епир), а северни део где има католика дати Србији и Црној Гори. Онај део у срцу Албаније, где је легло данашњега устанка преобратити у неку врсту засебне државице, републике, на коју неће ни једна суседна држава да напада у циљу освајања. Колико год да је овај предлог примамљив он има слабих страна. Тако, увек би остајао један крај где би било племенске свађе и квасца за немире на суседној територији. Затим, таква врста муслиманске републике не би могла никако да изиђе испод утицаја из Цариграда, који ево толико времена одржава устанак у Албанији. Таква републичица би имала да пропадне најзад, јер не би имала будућности. У других опет публициста јавља се овакав предлог о решењу албанскога питања. Догађаји у Албанији доказали су да њој нема опстанка. Она је створена као нека врста јемца за мир на Балкану, међутим показује се сада да то није. Две државе, Аустроугарска и Италија, имају у њој тако супротних погледа на управу и развијање

_њено, да су се од првога дана готово сукобиле. Прогон-

ство Есад-паше умало није довело до отворенога прекида и сукоба. Кад те две државе, које су и створиле Албанију, имају тако држање, више јемства нема да се сукоби неће поновити, и да неће бивати све оштрији, па дакле и све опаснији за европски мир. Зар не би боље било, да се Албанија даде на управу Србији и Грчкој. Те две државе могу добити од Европе мандат да уђу у њу и да поврате ред, мир и поредак. Мандат би могао бити ограничен на извесно време, а под контролом Сила. Што се тиче јадранске обале и Србија и Грчка могле би дати обавезу да неће за све време трајања мандата одржавати ратну флоту у Јадранском Мору. Поред тога, могле би Европске Силе да неутралишу ту обалу,

_ а Драч и Валону огласе слободним варошима, где би Ау-

стрија и Италија имале право контроле, какву је некада Аустроугарска имала по чл. ХХ/Х Берлинскога Уговора у цр-