Српски књижевни гласник

БЕДЕ ЊЕ

КЊИЖЕВНОСТ.

ЗАОСТАВШТИНА ЈОВАНА СКЕРЛИЋА. — Госпођа Клара Јов. Скерлић поверила је Г. Г. Богдану Поповићу, власнику „Српског Књижевног Гласника“, Слободану Јовановићу, професору Универзитета, Павлу Поповићу, професору Универзитета, Ми: лану Гролу, управнику Народног Позоришта, и Др. Војиславу Јовановићу, сталном доценту Универзитета, дужност да се старају о заштити и издавању књижевне оставине њенога покојног мужа, Д-ра Јована Скерлића. Г. Г. уредници, издавачи, књижари и тако даље, моле се да се за све преговоре о издавању и прештампавању обрате на једнога од више поменуте господе.

СКОПЉАНСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ. — Ко зна од колико су интереса непосредна посматрања и описи наших вароши и прилика у њима у старије време и колика је радост кад сеу њима наиђе на податке који илуструју и најмање детаље, сматраће као корисну и ову књигу (Срета А. Поповић, Скопљанске Перспективе, Београд 1914, стр. 124, 8"), у којој су непосредни утисци, добивени у Скопљу у првим данима после ослобођења, ма колико да је развучена, непотпуна и књижевно неуспела. Поред нешто интересантних опажања која треба да се запамте, у књизи има и слика од којих ће неке (улични обућар, сеоба, девер и млада, пред полазак на венчање, народна музика, на пазару, бескућници, станиште људске беде, сиротињско гориво, на тржишту) због тога што су овде једино изнесене бити врло корисне. Штета је што све нису лепо испале и што су многе остале без, или без довољно, објашњења. Ли

(ООКЕАНОГРАФИЛА. —— Из царства фантастичних прича о мору прелазило се врло споро у научно испитивање његово. Тек је деветнаестом веку било досуђено да схвати море са потпуно научног гледишта и да створи, и ако врло сложену, ипак готово издвојену науку о њему под именом океанографије,