Српски књижевни гласник

14 Српски Књижевни Гласник.

„О! немој то да чиниш!“ рече пут. ја

„Нећу скоро,“ одговори река. „Кроз неколико стотина година, може бити — имам толико других пречих послова. Имам, на пример, своју песму да певам, а то само лепше зе но макоја од свих граја које човек подиже.“

„Сав је рад за Човека,“ рече пут, „и за градњу градова.

Нема у мору ни лепоте, ни романтичности, нити тајанства другог до оног које се налази у људима који по њему бродаре, и у онима који остају дома и сањају о њима. Што се тиче твоје песме, она звони у ушима људи рођених у Релисфорду, ноћу и (утром, из године у годину; ноћу, она чини део њихових снова; јутром, она је глас младога дана. И тако она постаје део њихових душа. Али твоја песма није лепа сама по себи. Те људе с твојом песмом у грудима узимам ја и ове долине уз брег и преко брега, и далеко иза брега; тамо сам ја широк и прашљив друм, и они иду мноме са твојом песмом у грудима, стављају је у музику и уносе радост у градове. Али ништа није Дело Света осем дела за Човека.“

„Тако бих желела да потанко знам све о Делу Света!“ „рече река. „Желела бих да поуздано знам за кога ми радимо Готово сам потпуно уверена да сви ми радимо за море. Оно је пуно величине и лепоте. Мислим да не може бити већег господара од мора. Мислим да једнога дана оно може бити тако пуно романтичности, и тајанства, и звукова звона са оваца, и шапата брегова скривених у маглу, које ћемо му ми | реке све донети, — тако да онда неће више бити ни музике ни лепоте остављене свету; биће конац света. А можда ћемо се ми реке прикупити све, напослетку, око мора. Или ће, а може бити, море да нам најзад врати свима нама, свакој од нас, све оно што је годинама прибирало у себи: мале“ крунице јабукова цвећа, и оплакане латице алпијске руже, и : наша стара привиђења неба и дрвећа. Толике већ успомене 2 напустиле су планине и сишле мору. Али ко то може да кажег Ко зна шта нам све може донети морска плима 7“ 3

„Буди уверена да је све то за Човека,“ рече пут. „За Човека и за градњу градова!“ S

Нешто живо приближи се нечујном дугом ногом. AA 2

„Mup, Mup!“ peue. „YaHeMupyjere Goxsaucky kpajbuuy Hoh, жоја кад сиђе у ову долину гост је у мојим мрачним двора 009 нама. Хајде да једном завршимо ову препирку !“ Бре

[