Српски књижевни гласник

:: Паук је то говорио. – „Дело Света“ је градња градова и дворова. Али то не за Човека. Шта је Човек Посао му је да припрема за мене моје градове, да их чини зрелим и гњилим. Сва су његова дела ружна, његове најбогатије тканине грубе су и невеште. Он је један прост беспосличар који диже грају, и ништа више. Све је његово дело у томе што ме штити од мог непријатеља ветра. Сва лепота у украсима мојих градова, све облине линија и нежна ткива ·— све је то моје дело. Да се један град сагради треба десет до сто година; треба му опет до шест стотина "година да постане зрео и гњил. Тада се ја смештам у њега, умотавам и застирем својим покривачима све што је ружно, "и цртам преизредне црте око њега и из њега. Нема ничега ·лепшег од градова и дворова; они су најпријатнија места на свету зато што су најпунија ћутањем, као тихе звезде. У · почетку, они су хучни, за кратко време, пре но што ја уђем у њих; они имају ружних углова који још нису заобљени, То њихови су застирачи груби и оштри. Али сни онда постају тремни за мене и за моје Лело: ја уносим у њих савршени ир и савршену лепоту. У њима приређујем пријеме божан_ ским краљицама ноћима, кад ми дођу покривене накитима од · звезда и повлачећи за собом своје дуге скутове. ћутања, и ја zi х краљевски крепим и гостим скупоценом прашином. Још рема, данас, у граду о коме ми глас стиже, усамљени какав тражар чији су господари изумрли, и који свакога дана бива е више стар и све више хватан сном, да најзад не може дагнати "окупљену тишину која пуни улицу за улицом. Сутра глазим да видим да ли он још дрема на свом стражарском месту. За- мене је саграђен Бабилон и каменити Тир; и људи и даље граде моје градове! Једино Дело Света, то је градња 'адова, а све од њих наслећујем ја!“

"(Превео с екглеског Х Х. Х.) Лорд Дансени