Српски књижевни гласник

~. NT (у #10 2,

здраву финансијску политику, сви редови друштва Е 4.9 узму удела у том послу. Индустрија се мора · организоват тако како би се постигао максимум производње и капиталс H и рада, јер ће се само таквим путем постићи бољи: услови за народни живот. Сви редови становништва, а специалн богаташи, морају бити спремни да вољно приме на себе ис требне обавезе за побољшање данашњег стања. Пре све да се попуни празнина између оног што се има и оног ш треба, дужност је сваког грађанина да живи што је мог штедљивије, да троши што мање, како би могао доприне: што више општем благостању. Оваква штедња је неопход! база за довођење у ред државних финансија. Конференција, затим, потпуно одобрава изјаву Врхови Савета од 8 марта ове године, да и нове државе и проце рене државе треба одмах да успоставе пуну и срдачну радњу и уреде неограничену узајамну размену својих „II извода, како се не би, вештачким . економским границам ослабило јединство европскога економског живота. Сва! земља треба постепено да се приближава систему слобод трговине, како је то почето пред рат, смањујући мере против трговине са иностранством као и повику против скупођ П. — Где је равнотежа између расхода и прихода немогућна, морају се без речи уводити нове порезе да се попун дефицит, и то све дотле док се њима најзад не покрију редовни расходи. Какве ће врсте тих пореза бити, то ће зав! сити од специалних економских услова сваке земље, о чем ће свака земља сама имати да реши. Будуће зајмове, за“ неопходне државне потребе, гра узимати из народне уштеђевине. Али, како је то уштеђеви; у главноме уложена у ратне кредите, прва је мера да се“ ко солидују привремене обвезнице којих је сувише у промету. 3 Од највеће је 'важности да се престане с инфла- 5 цијом. асно је да ово вештачко и неограничено издавање“ новца неће и не може повећати стварну куповну снагу! земљи; напротив, оно умањава куповну вредност сваке новча! јединице. У ствари, умножавање новчаница у истини је невешт | и несолидан метод. Пе Умножавање новчаница донело је опште скакање цеј ; јер је требала већа количина новчаница да се задовољи“ довна производња намирница и исплате веће наднице државама где се штампањем нових новчаница ово нагом. 'лавање продужавало, цене и наднице су стално расле, н поредо са дезорганизацијом свих послова, несигурноши курса, са непрекидним поскупљавањем животних намирниш . Било би добро кад би се вратиле стварној зл; валути све оне државе које су је напустиле. Како и на би начин старе државе успоставиле опет златну валут