Српски књижевни гласник

"ар

= Ер и.

Ра

ЊЕ

7.

3

4

zi

2

“

Финансијски Преглед. | _______633

____KOJHMKO би времена требало да и нове државе уреде ту _ писту валуту, не може се рећи, чак је и бескорисно покушати да се утврди колико која држава треба да има новчаница у оптицају према нормалној златној вредности. Али, докле :' привредна“ снага државе не побољша толико да је непотребно утврђивање количина новчаница, дотле садашње стање (не треба одржати.

Враћање стварној валути, или успостављање златне валуте другим путем сем путем девалуације, могло би се у "многим, случајевима извести само великим повлачењем новчаница из оптицаја, а такво повлачење би морало бити "поступно и са великом опрезношћу. Нагло повлачење нов> Čao могло би бити пропаст за трговину и кредит.

0 U Ситуација је таква да и сама Конференција не само дане би могла препоручити ниједан предлог за стабилизовање "златне валуте, него сумња да би макакав такав покушај могао имати успеха. Никаква међународна новчаница, ни"каква међународна установа не би могла да отклони недаће "год којих данас пати међународни промет.

ИУ. — Конференција је мишљења да у земљама где · нема једне Привилеговане Банке за издавање новчаница, да тих треба установити, и ако се за оснивање такве Банке унесе } – међународни капитал, онда треба и међународна контрола.

О Покушаји да се ограничи ажиотажа наметањем вешг тачке контроле над берзанским операцијама су некорисни "и штетни. У колико је она ефективнија у толико више ТА "заварава пијацу: отклања природне корективе несталне берзе и утиче на слободу будућег развијања берзанских цена које омогућавају трговцима да, при прављењу својих калкулација, издвоје извесну суму за евентуалну разлику у курсу, и оне| могућава скакање цена. М. — Конференција признаје да је за опште економско– финансијско побољшање потребно дуже време и да извесне државе не могу обновити своју економску активност без стране дугорочне помоћи. Стварну помоћ треба дати само оним државама. које "су готове да и с другом државом заједнички раде на обнови "економског живота, и да код своје куће створе погодбе за искрену и најпотпунију сарадњу свих својих грађана и свих Кларе за обнову земље. “Конференција мисли да треба давати кредит само онда кад то буду захтевали интереси и човечност. ТАЈ, — Конференција ради тога препоручује да се створи с једна међународна установа (на пример Финансијски Одбор ф: ta Народа) која би се ставила на расположење држаBasa које траже кредит за исплату неопходних увезених · ствари o иностранства. Ове би државе поднеле свој захтев