Српски књижевни гласник

2 Српски Књижевни Гласник.

Младен. Па... како да ти кажем... Боса. Хтела бих ја! Зар после четири године човек ми се враћа из војске, а ја да га не дочекам 7 Срамота од света! Помела сам рано јутрее и иреставила, и опремила се, па кад дође време а ја тако... не знам. А тако и јуче и прекјуче. Младен. Јес' некако. | Боса. Велим, боље овде, боље да « останем. Бојим се биће тамо света, а не знам. Младен. Готово Бетани Боса. Ако баш замери, а ти му реци: за послом је, није могла кућу да остави, тако нешто. Умећеш ти, 'ча - - Младене. (Чује се из даљине звиждање локомотиве.) Младен. Ене! је л' звизну 7 Боса. јес“!. Младен. Е да пођем ја! Боса. Пожури, тако ти Бога, да га не предусретне ко други те да му што каже. Знаш како сам те молила! Младен. Не брини ти! (Оде.)

П

Боса, ослоњена на врљике, узнемирена, гледа за Младеном те и не примећује кад наилази тетка Томанија, која слази путем озго.

Тешка Томанија. Је л' Младен оде опет на станицу 2

Боса (тргне се). Ти си тетка 2

Тешка Томанија. Рекох, је л' Младен оде на станицу 2

Боса. Јес'! А куда ти 7

Тешка Томанија. Ето, пошла и ја.

Боса. Нећеш ваљда и ти доле“ |

Тешка · Томанија. Не, бо'ме, него баш теби сам пошла! |

Боса. Ако! Уђи!

Тешка Томанија (улази у двориште). Помози ти Бог!

Боса. Бог ти помог'о! Седи, уморила си се.

Тешка Томанија (седа. Снебива се да отпочне разговор) Овај... рече ми Младен, данас баш долази 7

Боса. Долази.

Тешка Томанија. Ама og?

Боса. Па он!

Тешка Томанија. Па то, рекох, да га видим. Од кад га себе нисам видела. Лане, о Крстов-дану, прошло три године — а кад је себе био Крстов-дан! Биће скоро четири године; је ли 7 ;