Српски књижевни гласник

4 Српски Књижевни Гласник.

Боса. Да не оставиш!

Тешка Томанија. Добро, ћери, да те послушам. Нек' буде како ти кажеш да је боље. (Диже се) ја то тебе ради... (Пође, па застане.) А. ти, овај... знаш... ако што... ено моје куће! (Одлази.) |

Боса (испраћа је). Хвала ти! (Остане на огради и погледа доле пут станице. Затим се сети нечега и брзо утрчи у кућу.)

Ш

Стамена (долази оздо и носи на обрамици два котла воде. За– стаје крај врљика). Босо, море, дома ли си7

Боса (излази на врата). Овде сам!

Стамена. Ено ти, море, човек иде!

Боса (претрне). Је л' иде“

Стамена. Јес', бо'ме, видела сам га својим очима.

Боса. Је л' са "'ча-Младеном 7

Сшамена. Јес', са њиме, а има других.

Боса. је л' далеког

Стамена. Није... Него, како ћеш, црна друго 2 Јеси л' што смислила 2

Боса. Што ћу да смишљам

Стамена. Па како Ћеш 7

Боса. Како ме Бог учи!

Стамена. Вала, друкче и не можеш ! (Погледа доле.) Ево их !

Боса (истрчи на вратнице, погледа па цикне). Милуне ! (Раширених руку отрчи му у сусрет.)

Сшамена, гледа за њом, па затим полази својим путем, осврћући се.

IV

Boca (после мале ставке, наилази са Милуном, држећи га за руку а у другој носећи његов ранац. Милун је у изанђалом војничком оделу, без пушке и опасача а са медаљом на грудима. Са њима Младен и још два-три сељака). Ево ти куће!

Милун (застане код врата, скида капу и крсти се). Хвала TH, Боже, на овој милости! | |

Боса. Кад те само видо', кад дође само! Седи, седи! (Она је ставила његов ранац крај клупе.)

Милун. Нека, нисам уморан!

Боса. Ама седи да ти понудим грумен шећера и воду!