Српски књижевни гласник

| | | V

6 Српски Књижевни Гласник.

Боса (док се остали рукују, она испраћа Младена, до врата, повер– љиво). је л' није неко од ових, уз пут, онако 7...

Младен. Није, није. Збогом Босо!

Боса. Баш ти хвала, ' ча-Младене !

Остали. Останите у здравље!

Боса. Хвала вам!

у

Милун, поздрављајући се са њима, устао је био те остао на ногама и као хтео би у кућу. :

Боса (приметивши то, журно му притрчи). Седи, седи, молим те. Седи још мало!

Милун. Па... рекох...

Боса (чисто га присиљава). Ама седи! Нисам те још ни видела, нисам ти проговорила. Еј, Боже милостиви, само кад дође, само кад дође!

Милун (седајући понова). ЕТО, дођох...

Боса. Хвала Богу !

Милун. Па како прође, Бога ти, за ово време7

Боса. Ето, како је Бог дао, само кад си ти добро!

Милун. А чудо не сиђе на станицу, ка“ друге 7

Боса (мало збуњена). Па хтедох ... ево видиш и опремила сам се... па онда прође 'ча-Младен, па вели... а где би и

, кућу оставила саму 7

Младен. Ај, кућо моја, од кад те не видо'! (Хтео би опет да пође.)

Боса. Чекај, седи још мало. Жељна сам твога разговора! (Села је крај њега на клупу и обгрлила га.)

Милун. И опет ти хвала, Боже! Доживех и ово! Ех, колико пута у невољи рекох: „Дај ми, Боже, само да видим још једанпут кућу... то толико, само да видим!“... Па, ето! Кад Бог хоће, претуриш све преко главе... Све преживиш, само кад Бог хоће...

Боса. А много си препатио 2

Милун. Море ко ће ти то казивати, зар је мало... TOлики свет обиђосмо, толике невоље преживесмо!

Боса. Друге добијале погдекад и писмо од својих, а ја никад...

Милун. Писао сам ти једанпут, двапут, али куд ће да ти стигне писмо отуд, из Африке! Не може жив човек да