Српски књижевни гласник

ФДА А yaya Odi МА а и И СОК и M ЂЕ Ио

За Дон Карлоса! | 113: — Милун (дуго је гледа, размишља и бори се). А... зашто га.

Боса. Осрамоти ме, кућу ми разори ! Милун (прибира се, враћа себи, мири се, тејој прилази и целива. је у чело). Нека ти је просто!

Боса, облију је сузе, загрца и поспе му руку пољупцима. | Милун (и сам загушен осећајима, узима дете из њених наручја).. Оди, "оди овамо, ти... Ненаде Ранковићу... 'оди!...

БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ.

ЗА ДОН КАРЛОСА!

фр. Природа ме је лишила такве уз-. та вишене лудости. о, Стендал.

ПРВИ ДЕО. % | ЛУЦИЛА.

8 : ГЛАВА ПРВА.

a ОЛИВЈЕ ДЕ ПРЕНЕСТ. | | | | |; ji

| Било је мало више од шест и по сати кад воз са скуп-. штинарима уђе у станицу. Перон се одмах испуни једном црном гомилом људи који су, једнообразно, имали сви цилиндре на глави. У. Скупштини изабраној на изборима од 1871, неслагања у мишљењу нису се још ноказивала у разлитом начину одевања. Та достојанствена и мрачна гомила упути се ка излазу. д дође до прага, она стукну. Пљусак је шибао кроз ноћ. јародни представници били су застали пред том плахом кишом. Они којима је судбина најмање била наклоњена, отваи су, псујући, своје кишобране.

У дворишту станице Светог Лазара, педесетак кола чео је остале. Фењери су се огледали на мокрој калдрми. Дозиви се стадоше укрштати: ·— Купе господина графа де Казнол де Прадин.

— Ландау господина војводе де Броји. ~ — Кола господина Пује-Кертија. Један танак и слаб глас викну: