Српски књижевни гласник
за АИ KIP TAN ·
с “
За Дон Карлоса ! Y 19
____— Ја знам исто тако да је маршал председник државе чији | сте ви министар, доврши Г. де Пренест. ·
| ·— Ви сте право дете, узвикну Г. Бифе, дирнут у живац. |) аршал ! Ја! Где ћемо ми бити сутра, питам васт Живите ли ви у облацима Ако желите да уђете у начелничку службу, ја замишљам да то није ради тога да понесете сре(бром извезен фрак, да се окренете неколико пута као лутка, па да i || 'одете. Ви улазите с надом да ту правите кариеру ... Кариеру! Господин Оливје де Пренест, срески nade Jep BH He | мислите, држим, да ћете одмах бити постављени за начелника " Сенског округа 2
| — ја тражим само место среског начелника треће класе рече Г.'де Пренест.
| — А ја, господине, плану Г. Бифе, ја вас нећу никад по"ставити у трећу класу. Ако потомак војводе де Пренест ос– тане и даље при својој смешној идеји, ја ћу му дати другу | класу, или га нећу никако ни поставити ... Али размислите још, Гмој младићу. Овог часа, ја сам ту, добро. Али сутра... Ето, ту је у предсобљу један ужасан глупак. Зове се господин БаГ роде. Тукао је господина де Ремиза на изборима у четвртом “ кварту. Пред општим правом гласа, пред законом, он је ра| ван војводи де Броји, раван господину Барањону, раван Ње'говом Високопреосвештенству Дипанлуу, раван мени... данас! Али сутра, нека се направи у Скупштини. већина под утицајем ' каквог сличног Бародеа, и тај Бароде, који је дошао пре вас, а кога ћу ја примити после, у место да остане у пред· собљу, "изазивајући сажаљиво презрење послужитеља, биће "овде, на мом месту, у мојој наслоњачи, министар!... И он ће вас позивати, он ће вас примати и издавати вам заповести.
— Ја ћу увек моћи одбити да их извршим, одговори ЕР. де Пренест.
— Бићете отпуштени из службе.
Г — Несумњиво да ћу бити отпуштен. Ја ћу бити тада у положају у коме се налазим данас. Ја имам можда само један начин да дођем до усцеха: хоћете ли да ми пружите прилику, ' господине, да пробам своју срећу 2
— Нема празног места, одговори грубо Г. Бифе.
Г. де Пренест диже се осмехнувши се.
— Кад је тако, остаје ми, господине, само да се извиним и да вам се захвалим...