Српски књижевни гласник

18 Српски Књижевни Гласник.

Г. де Пренест одмахну руком неодређено и љупко.

— Али треба и да зарађујем свој хлеб, рече он једва чујно.

Г. Бифе је превртао хартије на столу. Он узе писмо Г. Гобла и опет га прочита. : | |

— Tako је, знам. Али ипак, драги господине, извините | што се мешам у те ствари — ја сам приморан да вам тако говорим: — ви нисте без средстава. 1

— Ја немам никаквога имања, рече немарно Г. де Пренест. 1

–- Са ваше стране, не. Али кроз неко време неће више | бити тако. Ви сте верени. Госпођица де Меркер је богата.

Дамари у очним капцима младићевим стадоше да бију. Први пут, изгледало је да га оставља његова мирноћа. Чак, једна лака румен пређе преко његова лица.

— Извините ме, понови Г. Бифе.

— Господине, одговори Г. де Пренест, коме се била повратила сва његова мирноћа, истина је да моја вереница има. доста новаца. Али је исто тако истина да је један од услова за наш брак да ћу ја сам имати неки положај. Опростите ми | што вам говорим о овим појединостима, али треба да оправдам своје наваљивање. У осталом, мени је мило што вам, | једном оваком исповешћу, могу посведочити своју захвалност за дочек којим ћу остати, ма шта се десило, особито дирнут.

Министар приђе младићу и узе га за руке.

— Да ли сте ви управо мислили на оно што ми тражите7 рече он.

И настави:

— ја вас нимало не познајем. ја познајем само ваше име и повест ваше породице. Ваш прадед, војвода Франсоа де Пренест, био је на свечаној гозби телесних гардиста на којој се тробојна кокарда бацила под ноге. Ваш дед, коморник краља Карла Х, био је један од последњих приврженика Холирода. А ви хоћете данас да уђете у начелничку кариеру ! | |

— Нема говора, ја имам мало познанстава у тој струци, | одврати, мирно и достојанствено као обично, Г. де Пренест. | Али ми је, међутим, и то мало довољно да знам да је госпо- ф дин де Вилар срески начелник у Аржлеу, да је господин ; де Бримон у Кону, да је господин де Шаналеј у Лафлеши. /. |

— Нисам ја поставио ту господу, прогунђа Г. Бифе. 4