Српски књижевни гласник

ТЕОРИЈА РЕЛАТИВИТЕТА.

| У току последњих година учинила је прави преврат у "схватањима једна теорија готово и незапажена пре двадесет и неколико година, кад се први пут појавила са циљем да на један, према дотадашњим појмовима необичан начин, објасни | извесне специалне, у то време загонетне физичке појаве. Нео| бичност теорије произлазила је од тога што јој је и сама основица у несагласности са најобичнијим, најосновнијим и од вајкада утврђеним појмовима, у чију неприкосновеност није "нико ни помишљао да дирне. Теорија иначе нема у себи ничега " метафизичког ; она је потпуно реалистичка, основана на реалтним фактима која данас нико не може порећи и, кад се пође под тих факата, њена је логичка и математичка едификација у “ свима појединостима беспрекорна. | Математичка Теорија Релашивишеша, о којој је реч, по"никла је из покушаја да се објасне извесне парадоксалне појаве "које произлазе из врло брзих кретања материалних. делића, "или тела, или електрона, а које је класична (Галилејева и Њу· тнова) Механика била немоћна да објасни. На име, она је имала да обра:ложи негативан резултат свих дотадашњих покушаја Гда се апсолутно кретање једнога система, онакво какво је, истакне на видик експериментима извршеним у самоме систему, | без поређења са нечим ван система, а који су резултати, према класичној Механици, требали бити позитивни. |O И по класичној Механици, ма какве механичке појаве Гшто се дешавају. у каквоме систему што се креће униформно |) H праволинијски, дешавају се за посматрача, који се креће Ca системом, тако као да је сам систем непокретан. Посматрач, херметички затворен, на пример, у Жил Верновом про| јектилу и избачен са овим из топа, не би могао ни на какав начин, без каквог спољнег знака, констатовати униформно – праволинијско кретање своје и пројектила у коме је. Међутим, no истој Механици, било би му сасвим могућно констатовати.