Српски књижевни гласник

PKI једначина које исказују законе просторно: времених пова у каквоме систему, не треба“да се мења кад се за основицу поређења (координатни систем) наизменце узима какав непокретан и какав покретан систем који је према прГвоме у униформно транслаторном кретању.

Али искуство (поменути парадоксални експерименти) и Шдоцнији развитак Електродинамике показали су да кад су транслаторне брзине врло велике ( осетне према брзини светлости) кад се за прелаз из једнога система В на други какав систем Br употреби Галилејева трансформација на коју упућује клачна Механика, горњи факт о непроменљивости облика заг појава престаје да важи. Међутим, кад се прелаз изврши ' помоћу Loreniz-OBHX (DOpMyuaa (чији скуп, удешен за тај прелаз, | Hocu име ЛГогепе-ове шрансформације), та 'непроменљивост гаје и за мале и за велике транслаторне брзине једнога тема према другоме.

Тај је факт убрзо по појави Г,огеп/2-ове теорије привукао . жњу професора A. Етзепт-а, који је од тада успео наену математичку жонглерију претворити у озбиљну, реаличку, до краја логичку, хармоничну и данас“ опште примљену орију Релативишеша, помоћу које се не само објашњују знате, већ и предвиђају непознате механичке, физичке и трономске појаве.

Пре свега, усвојивши арибот принцип да једначине појава шреба да задржавају један исти облик за ма какве униформне нслаторне брзине једнога од компаративних система Б, УВ“, ... према другима, Einstein {e waBeo Lorentz-oBe (opле на један чисто кинематички начин и генералисао га за све те кретања: Тиме су те формуле добиле сигурну матемаку основицу на којој се данас налазе. Постигавши то, 5јејп се више није устручавао изнети на видик све логичке ледице до којих доводе те формуле, па ма колико да су последице у несагласности са свима појмовима који су дотле сматрани за неприкосновене. Такве су последице мнообројне и разноврсне, и оне су, као што је поменуто, учиниле