Српски књижевни гласник

'са класичном Механиком, па и са самим основним појмовима о

34 Српски Књижевни Гласник.

гове теорије постану схватљивије, природније и сводљиве на обична, кадшто најелементарнија резоновања. 7

Ма да у модерној теорији релативитета, коју је Finsteln | на тај начин створио, разрадио и дао јој облик'у коме је она данас примљена у ред великих, универсалних теорија Природне Филозофије, поглавити интерес лежи у њеној чисто математичкој разради, у коју је тешко ући и математичару | од заната, ипак ће се овде покушати да се изложи бар оно што је у њој најприступачније и што јој даје главни карактер.

На самим основним ЈГогепе-овим једначинама, које су полазна тачка за теорију релативитета и које ie Einstein, као што је наведено, извео на један чисто KHHeMaTHUKH начину, јасно се истичу ови математички факти: |

10 просторно растојање двеју тачака једнога чврстог! тела зависи од начина кретања компаративног тела (координатног система); 1

20 времено растојање два догађаја зависно је од начина) кретања компаративног 'тела. |

Оба су факта, међутим, у апсолутној противречност

простору и времену. По новој теорији, једна на пр. полуга, | у толико је краћа у колико се брже креће у правцу своје! дужине; њена би дужина била једнака нули кад би се она кретала брзином светлости; та би дужина била имагинарна кад би се полуга кретала брзином већом од' брзине светлости. По основним формулама те теорије, брзина светлости, т. |. брзина од 300.000 километара у секунди, игра улогу једне граничне брзине, коју никакво реално тело не може ни прећи! ни достићи. На исти начин, и исте формуле, исказују чудноват | факт да један часовник, услед свога кретања, иде спорије но | кад је непокретан, и то у толико спорије у колико се брже креће ; брзина светлости и овде игра улогу једне недостижне граничне брзине, при којој би времена дужина једне секунде! била бескрајно велика.

Пре теорије релативитета у Механици и Физици је сма- | ; трано, без икакве дискусије и као несумњиво, да су просторниј податци о једноме чврстом телу и времени податци нешто! апсолушно, т. |. независно од начина, кретања било компаративног тела, било тела или догађаја на које се такви податци.

О ИВ

паран ме фи ме