Српски књижевни гласник

с “.

|”

| i - } + и : њи | р }

| д 4 VO · Теорија Релативитета. 35 јатнелативијеја, DV e Ga O Ot IRON У „односе. Ејп5јејп, међутим, показује на најелементарнији начин, и на најпростијим примерима, фактични релативитет појма про"сторних димензија и појма времена. Тако, за основни појам, полазну тачку при физичком мерењу времена: истовременосш догађаја, може се на овоме простом примеру уочити његов релативитет. Замислимо да се у двама, једно од другога удаљеним местима А и ВБ праве · железничке пруге појаве два светлосна сигнала упаљена једним 'истим електричним апаратом, једним притиском на елек"трично дугме. За онога који је дугме притиснуо, јасно је да су _ ce оба сигнала појавила истовремено. Али како би то било “за једнога посматрача који би за ту истовременост имао да Т сазна чистим посматрањем“ Јасно је да, ако би посматрач ~ стао на пругу, тачно у тачку М која представља средину пута Тод А до Б, он би сигнале у А и Б приметио одиста истовре| _ мено (на пр. помоћу два вертикална огледала нагнута једно Г према другоме за 900). Али, ако би посматрач био у возу Т који се креће врло великом брзином од А у правцу ка 8, па наишао на тачку ДЈ тачно у тренутку кад је притиснуто “дугме које пали сигнале.у А и Б, он у томе тренутку неће | запазити оба сигнала истовремено. Нестајање истовремености | долази, очевидно, отуда што се светлост креће коначном брзиГо оном и што се посматрач великом брзином удаљава од А а «приближује тачки Б. Ек Догађаји, дакле, који се констатују као истовремени у односу на једно непокретно компаративно тело, неће се као РГ такви констатовати у односу на какво тело које се креће, и

о обрнуто (релативитет истовремености). Па како је на истовремености догађаја основано физичко мерење времена, Еш|. stein закључује да: свако компаративно тело има своје наро|) чито време, према начину свога кретања; један времени – податак има само онда смисла, ако је у исто време прецизирано и компаративно тело за који је везан тај податак. Једна · иста појава 'има разно трајање према томе да ли се ово односи 1 она сталан или покретан систем у коме се посматра или из

_ кога се посматра; разлика у трајању у толико је већа у ко__лико је већа брзина кретања система.

(А Слична је ствар и са просторним податцима. Растојање - |: на пр. двеју тачака Р и () у самоме возу који се креће, може i} ce равноправно мерити на пр. на ова два начина: ]7% узевши

зе