Српски књижевни гласник

и VN у 5, OE IK

Српски Књижевни Гласник.

што није бранио наше интересе у Албанији, што му је, ка савезнику, била дужност, него је, напротив, на Лондонској Конференцији радио против њих. А 17 јуна 1913 Бугарск нас је напала и раскинула савез. — Значајно је да, после тог; догађаја, ни Русија која је од вајкада препоручивала српског бугарску слогу, није више на том настојавала, већ је желел 1 да се створи један балкански блок без Бугарске, само измеђ нас, Грчке и Румуније.

Таква. је била политика готово свих бугарских држав ника. Изузетак чини. једна кратка периода, али само начину извођења те политике, а не у суштини; јер је и оне била непријатељска према нама. То је била периода/ Стеван; Стамболова и његових другова. Док су се тобожњи русофили и присталице српско-бугарске слоге само издавали за такве а у истини били наши непријатељи, дотле су Стамболов другови били наши отворени непријатељи. Они су уопште били истина брутални, али природнији и отворенији; без претенсија на европску углађеност, али и без притворства оних других. Ја истичем те њихове особине да би се тачније оценила важност следеће изјаве једнога од њих. Најближи полит тички друг Стамболова, бивши председник, министарства Ди7 митрије Петков, са којим сам ја/лично био у добрим односима, те смо могли отвореније говорити, рекао ми је отворено у више махова да између нас и њих не може бити пријатељства: „Морамо се тући“ говорио ми је више пута. То је био; „узвик срца“, и то је било право и искрено представљеној расположење Бугара према нама. ||

Из овог кратког прегледа види се какви су до сад били] бугарски политичари у свом држању према нама. Остаје да видимо какав је био други чинилац, владалац, који је, нарочито у малим балканским земљама, често од велике важности.

Први, кнез Александар Батенберг, остао је на престол | свега седам година, и провео је своју владавину у мутним, несређеним временима стварања државе, под јаким утицајима! са стране. Он се сам није јаче испољио, и није имао, својом (| инициативом, пресудног' утицаја на државне послове. Он је у главном, био поштен, отворен и прав човек, и као такав, колико је могао и умео, предано је радио за добро Бугарске. Своју нову отаџбину био је заволео и, при свем то! |

| |