Српски књижевни гласник

| није | је | pb Тора | ; Тиј | 20:

војим радом, она је, поред тога што је била политичка ст, постала и опасност за међународни морал, чак и за данашњи још тако“ несавршени морал.

ИКО | кида | Тела, | | | ||

|

2

к 2 a

\LdH

"Што се тиче бугарске политике према нама, она је, разуме ту увек носила исти карактер, само још пооштрен, јер м Бугари били непосредни суседи, и јер су према нама пали као према свом главном непријатељу. Они су 1913 е напустили и Једрене и све што су на југу били освоа јаје да би се против нас обрнули; а у Велики Рат ушли су но мо зато да нашу државу униште. · Наши искрени покушаји да се с Бугарима споразумемо у у разним временима и са разним владама и, што је важно, владама које су се издавале за наше пријатеље — разпој јали су се о нелојалност или окорелу непопустљивост Буni} е. Она је те споразуме изигравала H noTKaaMBama pзе оке авама против чијих су интереса били управљени, било да је : би Gana Турска, било да је то била Аустро-Угарска. Јасно |ie било да се до трајног и широког споразума између нас ни могло доћи. Ничега заједничког међу нама није било, ВОД гу / природи аспирација, народних и опште-човечанских, ни ej, "националном, управо расном карактеру, ни у степену моti} алности, да бисмо могли ићи сложно. Напротив, све је било аи супротности једно према другом. Изгледао је могућан још Ра шмо споразум за један нарочити циљ и за једно кратко време, то само против Турске, јер су нам, до извесног степена, дај дино ту интереси били заједнички, пошто смо, и једни и други, и има али да тражимо од Турске области у којима су наши сунаје дници живели. Такав споразум постигнут је 1912 године.

II} Ho noGyame које су руководиле Бугарску да му приђе ни пјту нису биле чисте, и није јој он био једини и крајњи циљ. Пред то време, њој је било дошло до знања да се Турска рема да је нападне чим буде закључила мир са Италијом. ји та опасност, дакле, била је за Бугарску један од разлога прибегне споразуму са нама. Па и тај се споразум показао могућан услед бугарске нелојалности. Још у почетку рата, · Стојан Данев нас је, приликом своје посете у Пешти, тродао“ · Аустро-Угарској, како ми је на једном месту у

гтрограду било речено. У току рата, исти Г. Данев не само