Српски књижевни гласник
42 Српски Књижевни Гласник. штајући ни у чем; покаткад до заслепљености, која јој није; дала да види своје сопствене интереге. У тренутку кад је Румунија, 1913 године, већ била решена да упадне у Бугар-: ску, ова се са њом, при преговорима за мирно решење спора“ између њих, још ценкала око три километра код Силистрије. | А те њене жеље расле би непрестано :, кад би једну задо-!| вољила, родила би се друга, и тако би даље ишло. У Великом | Рату, њене су жеље нарасле до тога степена да је тражила“ и целу источну Србију, и није сигурно да би се, да је успела, и на том зауставила. i
Са таквим расположењима и прохтевима, Бугарска jie, створила на Балкану једно несношљиво стање. Док су раније Срби, Грци и Румуни живели у миру и пријатељству међу“ собом, појава Бугарске као државе донела је кавгу између“ нас, Румуна и Грка, с једне стране, и Бугара с друге. Од. тога доба Бугари су са свима нама ратовали: са Грцима два пут, са Румунима два пут, и са нама три пут. На тај начин они су постали права политичка опасност за суседне. народе, и ови су морали између себе склапати савезе да би се одбранили од те опасности. i
У ову своју политику Бугарска је унела као методе : обману“ и превртљивост која је покаткад прелазила у вероломство. Њена политика била је политика обмањивања једне или друге велике силе, једног или другог суседа, према тренутној потреби. Кад 10] је требала помоћ Русије, она је била русофилска, а кад | Аустро-Угарске, она је постајала аустрофилска. Велики Рат био је, по својим крупним догађајима, мучним ситуацијама и | искушењима, и по свом дугом трајању, најбоља прилика да се свак покаже какав је, да свак покаже своје мане и своје | врлине. Он је и Бугарској дао прилике да се покаже каква је. | У прво време рата, она је извршила оцеубиство према Русији, која ју је створила: дело црње незахвалности него оно које је учинила Аустрија према Русији у Кримском Рату, и које је прешло у причу. На крају рата, она је, кад је видела да| се приближује слом наших непријатеља, лаке савести изне-| верила своје савезнике, у одсудном часу, на бојном пољу; иј она је једина издала Немачку. Аустро-Угарска и Турска то нису учиниле; прва се распала и нестало је, а друга, одсечена од | својих савезника, није могла мислити на отпор. И, као врху-! нац свега, Бугарска је одмах после тога објавила како је увек!
|