Српски књижевни гласник

_ Копитар према Србима. 591

7 књижевношћу на народном језику, он је исто тако знао да се “народни језик може усавршити, ако је он у исто доба и службени државни језик, и језик војне команде. Зато признаје да су Француска и Русија двоструко јаке стога што велика већина · становништва говори језиком који је и државни и војнички. "Али Аустрија са више језика, претежно је словенска држава као и Русија, јер су добре две трећине становника Словени, па је у њеном интересу да оснивањем катедара за словенске _ језике подиже културу својих поданика. Зато поздравља сваки Владин корак у томе правцу, и опомиње народе да држави · буду. захвални на тој пажњи која им се указује. Упоређујући – Аустрију с Турском, чији поданици Јермени морају чак у “ Бечу да оснивају своју штампарију, он узвикује: „Како ћемо захвалити срећи, што нас је метнула у крило цивилизације!“ _ Аустрија је, по његову мишљењу, позвана да буде центар словенске културе и науке о словенским језицима и књижев“ ностима прво зато, што је старословенски језик језик Панон| || ских Словена, и што се апостолски рад Ћирила и Методија “ развијао на земљишту које је сад аустријско, и зато Аустрија “ треба да га негује, и да га не остави у руским рукама, које га кваре. „Зато Аустрија пре свега (шђег аПез), само ако “ хоће“. Друго, што се у Аустрији говоре сви словенски језици | – сем лужичког, док се у Русији говори поред пољског само o један од њих. У Бечу треба да буде централна словенска Ака“ демија, према којој би све остале биле као филиале. Зато – стално наваљује на Добровског да се пресели у Беч, и да заузме | катедру чешког језика на Университету, уз коју би дошла и _ друга за старословенски. Он се чуди што двор непрестано ~ гледа на Словене „петгу5сћел“ очима.

Руски утицај на Словене, који је Копитар хтео сузбити, | тицао се поглавито Срба, који су у Русији гледали не само – заштитницу своје вере и народности, већ су од ње очекивали и политичко ослобођење. Зато су Срби од самог почетка | Копитарева рада привукли на себе његову нарочиту пажњу, Ги гледао је како да их ослободи тог духовног и политичког утицаја, и створи од њих аустријске патриоте. Он је држао ода се то може постићи ако се изиђе на сусрет њиховим жељама и тежњама у самој Аустрији, тако да ништа више Год Русије немају очекивати. Зато он још 1810 године пише ода се из оситија документарно може утврдити, да би се |

ij.

с и — и

ET