Српски књижевни гласник

Аграрна Реформа: Питање о Накнадама. 607 | челно осудити у толико више што је пропуштен најзгоднији тренутак за коначно решење питања о накнади која би проистекла из раскинутих кметских односа.

На исте те прописе упућује, у главном, и Уредба о Беглучким Земљама од 14 фебруара 1920 (особито чл. 12). Изузетак је учињен у неколико само са беглучким земљиштима, обухваћеним у раније истакнутом чл. 6 и 7 (али чије је извршење Влада парламентарне заједнице одложила). По чл. 10, наиме, за та земљишта, кад се „присилним откупом“ одузму од њихових власника, „препушта се установљење накнаде међусобној погодби интересената уз посредовање и одобрење надлежних органа Министарства за Аграрну Реформу“. Па и у тим случајевима, „ако погодба не успе, установиће се уреда ради, према просечном годишњем господарском дохотку, по прописима који ће се накнадно издати о поступку процене, те о организацији дугорочне и јефтине вересије.“ Дакле и. опет“ одлагање, које се може тим мање схватити и одобрити, што по чл. 11 такви беглуци (који би, се 'одузели по чл. 6 и 7) „прелазе у сопственост тек након исплате накнаде било по интересентима, било предујмице по држави“. Другим речима : дотле би се дотична земљишта имала сматрати привременим закупима, а држава би имала да прими још један терет више тиме, што ће давати предујме ради исплате накнаде за њихово одузимање.

_ Најзад, ово стално одуговлачење и упућивање на доцније прописе није мимоишло ни Уредбу о Проведби Делимичне Експроприације Великих Поседа од 12 фебруара 1920, ма да се том експроприацијом има (по чл. 6) стицати дефинитивно „право власништва експроприсане некретнике.“ По“ чл. 13 те Уредбе, наиме, „величина коначне одштете за експроприсано земљиште и зграде великих поседа уредиће се законодавним путем код проведбе коначне експроприације великих поседа.“ једини изузетак који је овом приликом учињен, састоји се у томе што је додато да „дотле имају сви стицатељи експроприсаног земљишта плаћати сваке године годишњи принос у висини једногодишње закупнине која је одређена за издавање земаља великих поседа у привремени закуп.“!

, + Одвојгно пак од наккаде за само земљиште, у чл. 12 прописана је „висина одштете за несбране плодове као и за преузети иквестар всликих поседа“, која се има „установити по прописима којн су издани