Српски књижевни гласник

И ке, 624 Српски Књижевни Гласник. : : Y () данашњим пристаништима на нашем Дунаву, — а ово | ражи и за остале наше реке, – немамо ништа особито рећи.

Она се сва налазе у врло примитивном стању, без икаквих особитих удобности за склањање робе, и без икаквих машинских инстглација за истовар и претовар. Веза, која треба да је у пристаништима изведена између воденог пута и железничке мреже, веома је слаба: недостају железнички колосеци · и друге најобичније техничке инсталације. То све отежава саобраћај, и уопште поскупљује транспортне трошкове. | • |

За склањање бродова зими за време леда постоје код нас“ на Дунаву три зимовника, код Новог Сада, Панчева и Ковина.

У погледу величине пловних објеката који данас саобраћају Дунавом, највећи гвоздени шлепови нису већи од 800 гона, док на средњој Рајни, која је мања од нашег Дунава, – саобраћају шлепови од 1500 тона. Узводно, до Радујевца долазе шлепови од преко 1000 тона, али Ђердап ће још за дуго бити највећа сметња да се тако велик тип одомаћи и код нас на средњем Дунаву. ICI Ra

Према податцима Бродарског Синдиката, целокупан саобраћај тога Синдиката на нашем Дунаву износио је прошле године преко 600.000 тона; осим Синдиката саобраћали су Дунавом још и неки мањи наши бродарски подузетници. 3

(2) Сава. — После Тисе, Сава је највећа притока-Дунава. | Њен целокупни слив лежи на нашем земљишту. Пловна је од · Сиска, где се састаје са Купом. Од њених притока пловне су Купа, Уна и Босут. Босут се улива у Саву испод Раче и плован је на дужини од 48 километара. i

Од интереса је поменути да Сава, од Сиска па до свога | ушћа, – има много мањи пад но Дунав, Тиса или Драва; то је једна врло важна њена особина, на основу које се може закључити да неће бити великих тешкоћа да се од ње начини првокласни водени пут. 4 , На Сави је извршено до сада врло мало радова за позољшање пловидбе, ма да је проучавање њених горњих делова. почело још концем ХУШ века и ма да има извесних свакодневних посматрања на водомерима, која се беспрекидно прше већ више од сто година. Услед тога што је Сава била ранична река и припадала разним државама и администрацијама, било је и немогуће изводити какве веће и систематски смишљене радове. Пловидба на Сави почела. је нарочито опадати од како су са:рађене железнице: маџарска тарифна железничка политика потпуно је дотукла тај саобраћај, тако! Да је пре рата могло бити речи само о пловидби на линијама Београд—Шабац и Шабац—Митровица. Може се поменути Да [е испод Сиска било извршено просецање неколико окука, и да су вршена нека чишћења корита и утврђивања обала, као и да је на ушћу Босута у Саву саграђена једна. бродарска устава кроз коју се могу пропуштати и највећи ду-