Српски књижевни гласник

и, : 47 4,0 2 06 3 „II ИЕ О ЊЕ

Ке 58 Српски Књижевни Гласник. о Или изостави читав низ речи, — изостави у реченицу „Много би боље било да сам страћио оно мало што сам имас но што се сад овде знојим оптерећен с оно мало што имам — све прве четири речи; и изостави повратно се, па каж у овој чудној синтакси: „Утук'о да сам овај бар олош, Нег' њим натоварен што мучим (0ош!...“ Место „не говорити о нечем“ он каже „ћутати о нечем“ — „О, ћути о шаренод свету том!...“ Он каже га где треба њим, па онде где је 2 за смисао доиста потребно, он га изостави: „Живота људско бујног ти се лати! — Свак живи га, ал' мало који зна“ место: „Свак живи њим, ал' мало ко га зна“. Он због слика употребљава предлог међу са седмим падежом : „И мене видиш међ чељади тој“. Он због стиха надева текст ситним, плеонг стичним, паразитним, или натрашке употребљеним партику лама, зар, бар, баш, и тако даље, тако несносним за уво т суд човека који зна свој језик и воли логику; и место: „Шт вам јег је ли то усхићење или бол“ он вели: „Шта вас ту спопаде7 Зар бол“ Зар насладе 7“ Или:

Та да, ако је поп комедијаш, Што каткад хоће да се деси баш, —

или — (кад се Фауст сруши под леденим, удаљеним речима Зе маљскога Духа) — место: „Не теби! — А коме онда 7 — ја, слике и прилика Божја! — Па ни теби!“ — Г. Савић преводи:

Не теби!

Коме зар 2

Ја, слика Божја, Ни теби бар!

(Треба напоменути да у оригиналу ти стихови немају слика Фауст збуњен, поражен, изговорио је те речи неуредно, с мукому! и ти стихови, врло умесно, испадају из глатког тока осталих) сликованих стихова. Гете није хшгео да их сликује. Све да су ове овде излишна и нелогична зар и бар била потребна за смисао! да су постојала у оригиналу, преводилац који осећа тање! ефекте стила у свом тексту морао би их заменити другиму речима, или их, преиначивши ред речи, унети у средину стиха.)

И тако даље кроз цео превод.

Преводиоци ове врсте понашају се доиста као да је њихов главни задатак да само отаљају стих по стих, да склопе |