Српски књижевни гласник

На 'Јуришу, 3

Било је погледа дубоких и црних као и стрме дубодолине под њима. И као да су ти погледи већ видели нешто.

А горе у ваздуху они неуморни путници од гвожђа и смрти фијучу и звижде.

Сав је врх планине у огњу и диму. Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи. Осећа се да ће сада десити се нешто. И туђе гранате сада фијучу и хује.

Немир је у свима. Нешто се догађа.

Груну крај њих пуцањ, други, трећи. Све се трже, прену.

Батерија крај њих то отвара ватру. Виде се крај топова и кара војничке прилике како се сагибају и додају нешто.

Грми топ за топом.

— Крећу се наши, наши... искачу из ровова... закликташе одједном гласови војника.

А горе под врхом једва видљиве тамне прилике искачу из земље једна за другом и хрле у огањ.

Огањ и дим се измичу, преносе, иду у напред као паклена завеса пред њима.

Поједине прилике се претвориле сад у редове танке и дуге.

— Улазе у жице...

Један удар, јаук. Један мали прљави војник се занија, паде, па се хитро диже и скочи за стену. И други неповређени смакоше се мало за стење. Његове руке пипају по лицу и лепе се топлом крвљу. Не осећа бол. Удар га је занео мало. Завоји се нуде, али и смех са њима. Опасност је прошла. Залутали метак одбио је само врх од носа овоме војнику.

Куршуми почеше све бржи, чешћи, а горе на врху као наљућени цветали су у зраку један за другим бели облачци дима. Сева ватра у зраку ..и тутњи. Клобуча се дим све брже. Облаци су туђи, смртоносни.

Горе неко колебање.

Војници — гледаоци појавили се опет више стена, сада мало опрезнији, али је веселост ишчезла.

Горе се нешто чудно догађа.

Виде се многе од оних прилика што мало час онако брзо похрлише у напред, како трче назад у нереду.

— Збор, збор, — зачуше се нервозне команде и овде.

Батерија крај њих бесни сва у огњу.

1*