Српски књижевни гласник

12 Српски Књижевни Гласник.

амајлијице с пламеним срцем, извезене на грудима, лево, и окружене девизом: „Стшој, срце Исусово је са мном“.

— Добро вече, господо, рече он.

И, приближивши се камину, он опружи спрам ватре своје храпаве руке.

— Мајоре де Сетубале, добро вече! Долазихе из з-Диранга 7

— Овога часа, господине генерале. И срећан сам што могу да вам испоручим честитања Његова Величанства за ваш успели дивни покрет.

— Дон Карлос је без сумње и сувише заузет, те не може да дође сам да честита својим храбрим трупама, одврати Гамунди.

Ксавије де Сетубал порумене.

–— Његово Величанство има, доиста, у последње време · доста озбиљних брига. :

— Око припреме каквог новог бала, свакојако, рече бригадир.

Ксавије не одговори. Старац га узе за руку.

— Разуме се ипак да вас ја с највећим задовољством видим овде, мајоре де Сетубале, рече он.

Затим се окрете ка Шарлу де Сетубалуг

— А наш гост“

— Он је с поручником де Сабрадиелом, господине генерале. Одело јадног младића било је у бедном стању. Сабрадиел, који је његова раста, понудио му је једну своју резервну униформу. Он се сигурно сад пресвлачи.

— ја сам мислио, господо, рече полако Гамунди, пошто нам је случај послао тога господина, да је у реду дочекати га сасвим учтиво. Наш успех њему је донео несрећу, и, међу нама, он је у праву да каже да се с њиме није поступало сасвим као што треба. Додајем да он припада, изгледа, једној од најбољих француских породица, и замишљам — додаде стари плебејац с мало ироније — да вас тај разлог неће оставити равнодушним.

Млади официри били су се уозбиљили. Можда су они назирали наличје једне шале чије их је лице малочас толико забављало.

Је ли господин де Пренест богат човек“7 запита бригадир.