Српски књижевни гласник

Српски Књижевни Гласник.

Ето је! Празан лик није Маштања мога, цв'јет сана. ... У сјају б'јелога дана

Игалом пролази; сједа На хрид; низ валове гледа И лету се галеба смије.

Ш. — ЛАЂИЦА.

С једарцем од крпе, с куком Од сламе на пржину жала Стигла је лађица мала Грађена дјечијом руком.

Хрптом је немирна вала Ишла сад лако, сад с муком; Прошла је, праћена хуком, Висове шивна канала.

ја сам од балвана чврстих Сто галија у воду турн'0; Ал' своје не виђеше мете.

Прогута море их бурно. ... Ох, дај ми моћ малих ти прсти, Ти незнано, невино д'јете!

1У. — ХРИДИНА.

Црна је, гломазна, рупа

Сва пуна к'о пањ, што га црви Расточили; с камених клупа Пук рака на леђа јој врви.

Ал' под њом, у спиљи (док лупа Вал бистри и о њу се мрви),

У пјени, у б'јелој тој крви, Сирена се најљепша купа.