Српски књижевни гласник

Низа од Кораља. 2

И пјева. — Хрид мраморком шути. И зачарани је круг Око ње све већи, и пути

Све лакши... Са провалих гора Шум иде, а уздах је мора Пун чежње, трепетљив и дуг.

У. — ГАЛЕБ.

Лебдећ сврх мокрих дубина, Од зоре, тихо, полако, У круг се помиче тако Између двију модрина.

Не чује с китних планина Шуштање процвалих гроња; С копна не осјећа воња Кадуље и ружмарина.

Он кружи миран и сам, Омамљен шумором вала, Мирисом алге и соли.

А кад се смркава дан, Носи пут незнана жала Крик неутјешљиве боли.

У1. — ОСТРВЦЕ.

Јутрос у сјају је зоре

Ко лабуд по пучини плив'0; У подне је леж'о и снив'о Под копреном блиставе тморе.

Сад нема га. — Створење живо Је л' оно, што гута га море“ Је л' варка Је л' лагано ткиво, Што виле га од алги творе 7