Српски књижевни гласник

Српски Књижевни Гласнек.

Не знам. — У свеђ новом лику На морскоме ниче зренику: Сад гај, сада облак, сад крило.

Осјећам : у јутро свако Нијеме сузе бих плак'о, Кад њега ту не би већ било.

УП. — ШЉУНАК.

Сву ноћ је таласом море О шљунак на игалу тукло; Каменчиће ваљало, вукло К'о бранама, доле па горе.

Брусило углове, коре,

Све љуске док с њих не би свукло; Котрљало ; хукало мукло

К'о вјетар кроз стољетне боре.

Стењао, измучен жал. Ал' њему, још љепшему, дана У свитање, остави вал

У низима, све наизмјенце, Од халуге, од маха слана И окр'јека зеленог в'јенце.

МП. — ЗРНЕВЉЕ.

Док се под ногама мојим Талас по камењу ваља,

Зрневље сићушно бројим Правећи низ од кораља.

К'о крв су црвена та зрна,

Што кроз њих ћу трак да провучем; Танка је нит и сва црна,

Што из срца зато је сучем.