Српски књижевни гласник

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — ИТАЛИЈА. — ЕНГЛЕСКА. — ВРХОВНО ВЕЋЕ.

Ђолити је одступио, и на његово место дошао је Бономи, и ако му је скупштина изгласала поверење за један дан двапут. Социалисти су предложили прелаз на дневни ред, којим се осуђују и спољна и унутрашња политика италијанске владе. Скупштина је за спољну политику дала Ђолитију 34 гласа већине: већина са којом су многе друге владе биле пресрећне, и владале. За унутрашњу, економску и финансијску политику већина је била толика да није било дошло ни до гласања. Ђолити је положио оставку за то што му се чинило да је разлика између већине за спољну и већине за унутрашњу политику толика да је значила неповерење. Ђолити није хтео да напусти свога министра спољних послова, графа Сфорцу. Ђолити је, дакле, пао због спољне политике. Италијански националисти нису могли, нити могу, да опросте Сфорци Рапалски Уговор. Они су, као националисти · уопште, мерили успехе према величини задобивених територија. За њих више вреди (кажу Енглези) неколико квадратних миља југословенске територије него ли пријатељство Југословена и потпора за једну широку политику, какву је мудро водио Ђолити. За њих су Ријека, Барошка лука, Црна Гора, само оружје којим ће нападати владу. Али, стварни разлог јесте непријатељство према Југославији; они су противни свакоме зближењу са њом.

Сфорца је бранио своју политику срчано и са отвореношћу која није обична код италијанских државника. Он је казао да у Рапалу није било речи о Црној Гори сем о Црногорцима који би хтели да се врате у Црну Гору из Италије и за које је он тражио јемства. Признао је да је Италија у Гаети и Формију издржавала око хиљаду Црногораца, који су се у марту месецу побунили противу Пламенца и тражили да их распусте. Истрага која је тада поведена утврдила је да две трећине црногорских избеглица у Гаети тражи да се врати у Црну Гору и да су Пламенчеви људи чинили велике злоупотребе новчане природе. Зато је онда распуштен логор у Гаети. О Далмацији је учинио изјаву према којој излази : (1) да је закључена између нас и Италије конвенција о подели државне, обласне и општинске покретне и непокретне имовине у Задру; (2) да је створен за Задар