Српски књижевни гласник

464 Српски Књижевни Гласник.

и непосредну околину повољан царински режим ; (3) да се још воде преговори за споразум о рибању, каботажи и железничкој вези са Задром ; (4) да ће у нашој Далмацији бити служ-– бени језик и италијански, и да ће се он и по школама учити.

О Барошкој луци Сфорца је дао нове податке. Он је казао да су се „преговори са Југославијом завршили успешно.“ Уговор о Барошкој луци предвиђа једно административно. тело, састављено од представника трију држава у паритетном. положају. Оно he управљати свим лучким и железничким. установама које су сачињавале предратну луку како је њоме: управљала Угарска. Управа ће се вршити тако да Ријека напредује, али да Трст не назадује. Уложивши Bapou MR остало у систем Ријечке луке, Југославија ће имати позитиван морални разлог и непосредни интерес да и од сад упућује своју трговину у Ријеку и неће имати никаква разлога да улаже. велики новац у изградњу нових лука на њезиној обали.

Нови министар иностраних дела, Торета, млад и печен дипломат, као и шеф нове владе Бономи, нису још дали никакве изјаве пред скупштином. Званичне агенције саопштавају да ће спољна политика овога кабинета бити у главноме: иста као и Ђолитијева, и ако неће имати исти ауторитет. Догађаји на Ријеци, на Делти и Рјечини, као и у унутрашњости Италије, крвавим делима обележавају курс политике, и ако националисти немају још правога утицаја. Нова влада, као год и свака друга италијанска влада, — то је граф Сфорца у последњем своме говору у скупштини и казао, — имале су и имаће један циљ: да нашу државу начине економски зависном од Италије. Чему напори графа Сфорце да од, Сушака—Бароша—рРијеке створи једно административно тело, да Задар споји железницом ca залеђем, да пристаништа Сплит, Неум -Клек, Груж, Котор, Медову, онемогући као светска пристаништа 7. Оно што је било и под Хабсбурзима: Далмација да пропада, а залеђе далматинско да аргатује за италијанску индустрију, да даје живот и снаге једној непријатељској држави. Граф Сфорца је са помоћу Енглеске и Француске, нарочито са помоћу Француске, успео у Рапалу. Данас је сам донекле успео својом вештином; сутра ће Торета вештином и притиском допунити тај успех и добити нешто више. И тако редом докле Италија не постане за нашу државу оно што је некада била Аустро-Угарска за Србију. Да ли попуштањем са наше стране треба помагати да се до тога дође7 Има само једно средство да се направи ред на Јадрану, ми то опет понављамо : ако се са потпуном. искреношћу и без икакве задње намере доведу у склад италијанска и наша политика. Све дотле докле се то не уради, Италија Те ићи лево, ми десно, или обрнуто: докле се потпуно не разиђемо и не постанемо, од скривених какви смо данас, отворени непријатељи.