Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 465

Велики и дуготрајни штрајк (управо највећи и најдужи који је историја запамтила) угљара у Енглеској завршен је. Штрајк је почео у најгоре доба за Енглеску : државне финансије у нереду, кредит на страни несигуран, пијаце пусте, беспослица све већа. Дакле, онда када је сва снага народна требала да буде употребљена на интенсиван продуктивни рад, два милиона угљара престало је радити. Три месеца се по угљеним мајданима у Енглеској није чуо будак; угљари и клада ухватили су се у коштац и носили се деведесет дана као два хрвача. Штете је било на стотине милиона енглеских фуната ; (у месецу мају, Велика Британија је извезла робе у свет за 93%/, мање него у 1913 години). Ко је победио, ко попустио “7 Попустиле су обе стране; влада је гарантовала угљарима десет милиона енглеских фуната, као минимум зараде, а угљари су пристали да Доњи Дом одреди један нови систем надница, које би биле комбиноване с учешћем радника у добити. У целој овој ствари, судећи по многом чему, тврдоглавост енглеска је допринела да овај штрајк траје. У Великој Британији никад се не зна ко је тврдоглавији: да ли Енглез, да ли Шкот, да ли Велш, да ли Ирац.

На повољно решење штрајка утицала је одлука Радничке Партије да одбаци из свога друштва комунисте енглеске. Енглески радници су начисто са теоријом и праксом руских бољшевика, те саревњиво чувају своју организацију од уплива бољшевичких. И ако виде да бољшевички режим у Русији почиње мењати карактер, они му се противе. Бољшевици су од Русије направили земљу дивљине; од житнице светске, земљу глади. Глад је и у граду и у селу; гладни су и национализирани радници и земљорадници, и зато је данас руски народ, без много изузетака, против бољшевика, — који се одржавају на власти само беспримерним системом терора и ухођења. Лењин почиње то увиђати, те је почео мењати своју економску политику. Он не гони силом рускога мужика у бољшевике, он му више не одузима само силом храну, он допушта да земљорадник може трговати и ван свога“ села; он попушта приватној инициативи у занатима и мањим индустријским предузећима. Он попушта у Русији, али не попушта у Европи. Никаква средства нису скупа за Лењина да обори данашњи капиталистички режим у Енглеској, да заведе своје установе међу енглеске раднике. Енглески радници, и ако у борби са владом, увек збију редове кад је у питању ред и правни поредак у држави; па тако и данас.

Врховно Веће у Паризу одржаће ускоро састанак у Паризу. Оно ће сад имати много већи значај него раније. Америка је решила да пошље свога представника да седницама његовим присуствује, да узме учешћа у дискусијама и у решавањима европских питања. На тим седницама неће