Српски књижевни гласник

466 Српски Књижевни Гласник.

се решавати само питање о Горњој Шлезији, где су у изгледу нови заплети. Неће се говорити само о Ближем Истоку, где влада гори хаос него за време светског рата. Врховно Веће имаће да расправља, први пут после одласка Вилсонова из Париза, о светској политици. Оно има да одреди главне линије европске и светске политике, као и односе међу државама у Европи и у целом цивилизованом свету. У последње време много се говорило, и радило, да се посеје неповерење између Америке и Јапана, између Велике Британије и Америке, а нарочито између Велике Британије и Француске. Врховно Веће имаће да пресуди да ли ће се свет вратити на старе путеве, који ће доводити до нових ратова, или ће тражити нове, који ће бити трновити, али водити, мирној међународној утакмици. Ако се искрено претресу и приме старе и нове чињенице о привредној моћи и економскоме развићу свих држава; ако се признаду равноправност и једнакост, а надмоћност ономе који има ваше виталне снаге, решење ће се наћи. Иначе, стари ривалитети и стари систем политичких савеза ће оживети на штету целога човечанства и његове будућности.

ИНОСТРАНИ. ПОДСЕТНИК. Јун 26, 19217. — Годишњица Версаљског Мира. — Престао“ велики штрајк угљара у Британији. — Оставка Ђолитијеве владе.

јун 29. — У Лајпцигу суђење немачким генералима, кривцима за рат. Лига Народа у Савету решила спор између Шведске и Финске; одбила албанску владу од захтева за повраћај граница 'према Србији и Грчкој ; уредила питање о Гданску.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — РЕВИЗИЈА УСТАВА.

Предвиђа. MO се и десило се: питање ревизије устава истакнуто је, и истакнуто готово пре но што је устав и изгласан. Истичу га све опозиционе групе, и свака на свој начин. Свака замишља да је ревизија могућа искључиво у духу њеног сопственог програма, и немајући за то довољно сопствене снаге, свака од њих наивно рачуна да ће остале, све остале, при- | хватити њен програм. Свака од њих замишља да је успех већине Конституанте јасно показао целој опозицији пут којим треба поћи и да је тај пут баш онај и само онај који је пронашла та група и којим она већ иде. И сад свака од тих трупа чека да јој друге приђу и да на њеном програму крену заједничку акцију за ревизију устава.

Тако нам, прво, републиканци кажу да су се сада и монархисти морали уверити да је у монархији бољи устав немогућ и позивају опозицију под своју, републиканску заставу. Њихово је закључивање, изгледа, врло просто : устав је грађен у монархији и није добар, значи да није добар зато што је