Српски књижевни гласник

48 . Српски Књижевни Гласник.

палећи покућанство где се болест залегла и убијајући сваког ко се наредби није покоравао. Милош је био празноверан као и сваки други човек из народа, на пр. једна му наредба гласи: „...да незадржано наредбу учине да се сви апсеници, што их год у держави нашој има, макар шта они согрешили и макар под каквим испитом били, са свим из апса одпусте.. и да им се каже да се они зато апса ослобођавају, што је возљубљени сик мој Милан опасно болестан. па сад ослобођени да се моле Богу за његово исцеленије“. О апотекама тадашњим такође има интересантних података, али ипак је штета што у архиви нема више података о томе какви су HM све лекови били, како су их правили и у чему држали. Вреди споменути и овај навод: „Писано игуману Пајсију у Каленић за Латинина једног одавде бесомучног, да га прими тамо и чини дужност своју исцеленија ради, не взирајући на то што је он католик, јер је то христијанин.“ NAŠE. С. ТРОЈАНОВИЋ. Белешке о Црној Гори. (Јелена Лазаревић, Црна Гора, Белешке с пута, Београд, 1921.) — Ово су скорашње белешке о Црној Гори и писма виђеним људима у Београду. Ту су путопис и политика измешани разматрањима и успоменама из прочитаних ствари о Црној Гори и Црногорцима. Ту је оно што је било и што може бити; врло мало оног што је данас у ствари у Црној Гори. Преносити владику са Цетиња на Ловћен, стварати музеј, градити железнице, расељавати сиротне крајеве Црне Горе, — све то треба Црној Гори. Али пре свега спречити глад и безвлашће. Та два зла, ако се одрже још неко време, претвориће Црну Гору у Арнаутлук. ].

„По Македонији“. (Етап. Тисап, Ро Макеаотј, Ри ničke slike i doimovi. Preštampano iz „Riječi“, Zagreb, 1921.) У љубљанским и загребачким листовима писало се неповољно о Македонији. Тако су писали неки људи који су се у њој бавили или по њој путовали. Од Јужне Србије направили су као неку сибирску колонију у коју Београд шаље за казну војне и грађанске чиновнике. Од једне славне, лепе, родне али неуређене земље, у којој је наш народ највише страдао за наше ослобођење и уједињење, створили су страшила за Хрвате И Словенце. “рран Тућан је друкччје радио. Пошао је тамо добре воље и вере, готов на тегобе, не очекујући удобности, без предубеђења, са жељом да види. Обишавши целу Македонију, писао је своје утиске и давао слике допуњујући их обилним изватцима из добрих књига о Јужној Србији (ГГ. Цвијића, Тих. Р. Ђорђевића, М. Тодоровића и других). Ако после ових описа још неко каже да је Јужна Србија Сибир за чиновнике, тај неће говорити право.