Српски књижевни гласник

Белешке. 1417

и Г. Токин. Као дефиницију зенитизма Г. Мицић даје ово“: „Зенитизам == о == тоталност. Зенитизам је апсолутна надприродна индивидуација, која је једина стваралачка: мора у себи носити уметника —- човека. Надчовек мора инкарнирати двополарни метакозмос Феномен. Зенитизам је вандимензија = со или десета димензија.“ Г. Гол обећава човечанству: „Нашом прворазредном машином за размишљање улиће ти се у кутије кондензованог млека отровано поколење — Текуће Сунце, Истина. Уништимо цивилизацију помоћу нове уметности. Ми опет морамо постати барбари поезије... Ми требамо модерне црначке песме, пуне електричности, телефона, стенограма, плес машина, динамит, месец, празвук.“ Трећи

потписник, Г. Токин додаје: „Треба бити барбар... Ми смо Југословени барбари... Барбар -- аристократа —- метакозмичар + надреалиста — зенитиста.“ Овом манифесту прило-

жени су и портрети ових твораца нове уметности. Али, кад се тицало властитих лица, аутори се нису обратили сликарима своје, 'зенитистичке школе. већ су се дали насликати од студената академскот стила, као што га упражњавају бољи

ђаци у реалкама. НД.

Медицина у Србији за прве владе кнеза Милоша. — Као посебно издање Министарства Народног Здравља штампан је рад Г. Д-ра Тихомира Р. Ђорђевића Медицинске Прилике за време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1815-1839). Ово је неоспорно леп лист из наше културне историје, брижљиво исписан из аката Државне Архиве, поткрепљен литературом и податцима из других извора. Овај се посао и по томе мора много да цени, што га сад у том обиљу нико и не би могао написати, јер је Архива јако у рату упропашћена. Грађа је хронолошки уређена да представља ток развитка медицинских прилика у времену из кога је. Сем два-три права лекара са свршеном школом, остали су сви били самоуци или обични шарлатани. Неки су становали у једном месту а други се скитали. Највише их је кнез Милош лично постављао. Ту је било и његових слугу, разних пробисвета из Турске и са свих страна. Чак су и Циганке у двор призиване, потпасивале владаочеву децу ; иначе су јавно гасиле угљевље, итд. По селима било је самоуких стручњака као и сад, који су намештали угануте и сломљене руке и ноге. Међу простим народним видарима било је и таквих који су својом вештином неоспоран успех показивали. Ти су лекари предузимали, и срећно им чак испадале, и неке ампутације: скидање мреже с очију, вађење камена из бешике, итд. Из ове књиге види се и то да су и у двору кнежеву исте болести бесниле које и у народу. Уз колеру и кугу Милош се показивао у свој величини, најстроже изолујући заражена места,