Српски књижевни гласник

476 =. Српски Књижевни Гласник.

случај даје ми повода да ту потребу понова истакнем, и да поново нагласим да је јавно мишљење постало у међународном животу врло важна чињеница. Ствар је у толико значајнија што су данас све земље „земље јавног мишљења.“ То су уочили и велики и мали народи, и озбиљно су се латили посла око обавештавања иностранства у разноврсним правцима и гранама народног живота. Француска, на пример, поред других разних организација за тај циљ, установила је при министарству спољних послова нарочити положај високог комесара за пропаганду. Она, међутим, има само једног непријатеља, велики је народ, познат целом свету, њен језик, њена култура и цивилизација продрли су свуда. А MM? Колико ми имамо непријатеља 7 Докле допире наш језик7 Шта смо ми у том погледу према Француској 7 Шта вреди исправити само код нас, на нашем језику, туђе погрешке и одбити неправде које нам се на страни чине, ако се те исаравке не чују тамо

где се чине 2 ДИМИТРИЈЕ ПОПОВИЋ.

БЕЛЕШКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

„Два месеца у југословенском Сибиру.“ Г. Драгиша Васић, који је пре две године обратио пажњу на себе занимљивом и сугестивном књигом Каракшер и меншалитшеш једног поколења, штампао је недавно под горњим насловом, у издању књижарнице Геце Кона, низ утисака из свога бављења на албанској граници, раније објављених у политичком дневнику Републици. Као уредник опозиционог листа, Прогреса, Г. Васић је био позван на двомесечну вежбу резервног официра и одмах упућен на југозападну нашу границу, у побуњени Арнаутлук. Књига коју је он донео са те вежбе, поред своје документарне вредности, једна је од најбољих које смо у последње време добили од наших београдских издавача. Џосматрачким својим даром, независношћу у погледима и отвореношћу у изражавању, Г. Васић је успео да живо и живописно прикаже шта је видео и шта је осетио у својим

искуствима грађанина, човека и књижевника. КА.

„Манифест Зенитизма.“ — Као прва свеска Библиошеке Зениш, коју су у Загребу покренули уредници једног месечног листа који се под тим именом штампа на разнобојној хартији, изашао је манифест „зенитизма“, нове струје у међународној уметности, чији су оснивачи Г. Мицић, Г. Гол