Српски књижевни гласник

Оцене и Прикази. 475.

ност, те тако у себи створио уверење да је одвајање АустроУгарске од Немачке не само могуће него и врло вероватно, ако би се по његовим идејама радило; — затворио је себи очи пред препрекама, јер су му квариле планове, и занео се једном химером.

Пре него што је постао амбасадор у Бечу, Г. Крозие је био шеф протокола у министарству спољних послова — одсека који се бави дипломатским церемониалом. Заузет раније таквим пословима — спољном страном дипломатије — он није био спреман да расправља права дипломатска питања која су, за време његовог бављења у Бечу, била на дневном реду. Отуда његова необавештеност и његово непознавање прилика. Као бивши шеф протокола и као ревностан католик, он је биодобро примљен у аристократској и католичкој АустроУгарској. То је утицало на њега, и отуда његова наклоност према њој. Срећа је што је ону том усамљен, и што други француски политичари нису мислили као он, нити су према нама били неправедни, нарочито у последње време кад су нас, после балканских ратова и за време Великог рата, боље познали. Проницавошћу, (јасним погледима на ствари и правилним судом, они су, напротив, учинили да је Француска, после Русије, прва на реду којој треба да будемо захвални за помоћ у Великом рату. Русија нам је прву и главну помоћ дала ушавши због нас у рат, а Француска је, кад је Русију снашла велика несрећа која је још и данас притискује, примила на себе њену улогу, и прихватила нас стварањем Солунског фронта.

Стечено пријатељство треба одржати, учврстити и проширити. Ми ни у ком случају не смемо допустити да нам се, на нашу штету и на штету тога пријатељства, — ма и појединачне, — неправде чине и заблуде распростиру. нарочито у међународним односима где непријатељи не презају од сплетака да би противника истиснули и себе истакли. И отворени и скривени наши непријатељи развили су свуда живу пропаганду и, насупрот нама, труде се, и успевају, да своју неправедну ствар представе као праведну. Довољно је да поменем Бугарску. Бугарска, којој, због њених вероломстава, припада последње место, на путу је да заузме место испред нас, поред свега јунаштва наше војске и страдања нашег народа, и при свој нашој непоколебљивој верности према савезницима, и у данима кад је изгледало да је све изгубљено. Таквој пропаганди морамо се одлучно одупрети.

Ја морам још једном да се вратим на ово питање, јер је оно по мом уверењу од изузетне важности. У једном ранијем чланку у Српском Књижевном Гласнику ја сам изнео потребу обавештавања иностранства, као припремно и помоћно средство праве дипломатске акције. Овај данашњи