Српски књижевни гласник

474 Српски Књижевни Гласник.

Аустро-Угарска је анексијом извршила један непријатељски чин према нашем народу и, видећи у. Бугарској супарника нашег, она је тражила и у њој савезника, и хтела да нам и њоме прети, да би нас што јаче спутала и што лакше сломила наш отпор. Затим, везавши своје питање за бугарско, она је хтела и да обезоружа Русију, знајући да се ова није могла противити независности Бугарске. И одиста, Русија то није учинила, већ је шта више, бојећи се да се њен клиент не отуђи од ње и придружи Аустро-Угарској, похитала да, прва од других сила, призна независност и краљевство и, поред тога, прими на себе дуг Бугарске Турској за железнице у Источној Румелији, остајући и даље у заблуди да Бугарска уопште може да буде захвална.

Г. Крозие није успео да прозре грофа Ерентала, ма да је с њим био у непрекидном додиру, и зато је падао из једне обмане у другу.

Гроф Ерентал је био авантурист у политици; своју политику водио је скривеним путевима, а изводио је бруталним препадима. Док је био амбасадор у Русији, он је притворством успео да задобије симпатије руског двора и владе, и издавао се за пријатеља Русије; зато је ту његов долазак на управу спољне политике Аустро-Угарске изазвао задовољство. Но кратко време после тога, он се обрнуо против Русије. Док се гроф Голуховски, и у време руско- јапанског рата и руске револуције, држао споразума између Русије и АустроУгарске којим су били зајемчени з/а/и5 дио и неинтервенција у Европској Турској, гроф Ерентал се одмах користио слабошћу Русије после тих догађаја, и погазио споразум извршивши први препад пројектом аустро-угарске железнице кроз Новопазарски Санџак, а други анексијом Босне и Херцеговине.

Он није имао праве државничке мудрости и далековидости. Згодан је пример за то сама анексија, његово главно дело. Ситуација је била таква да ју је он могао извршити лакше, јефтиније и са мање потреса, да је лојално и отворено поступао. Али му његова природа није дала да изабере тај пут, и фатално га је повела странпутицом. При таквом раду, он је имао само привидан, тренутан успех, али је у исто време спремао неуспех. Начин на који је извршио анексију донео му је велике издатке око мобилизације аустро-угарске војске; морао је платити Турској 52 милиона круна; изазвао је економски бојкот Аустро-Угарске код нас и у Турској, који је нанео велике штете аустро-угарској трговини; још већу мржњу Русије, неповерење Европе и губитак доброг угледа који је Аустро- Угарска дотле имала.

Да је Г. Крозие познао грофа Ерентала и дипломатију аустро-угарске монархије, он се не би могао поуздати у Њих и на њима заснивати своје политичке планове. Али код њега је постојала једна жеља, и он је ту жељу узео као ствар-