Српски књижевни гласник
480 Српски Књижевни Гласник.
земљорадничким задругама, о приватној инициатизи,. о надничарима-земљорадницима, о механичкој пољопривреди, о властима, о повраћају на село и земљи. Земља је извор највећега и сталнога богатства; удвоји ли друштво снагу, оно ће добити два пута, три пута више него до данас. Земља ће не само учинити државу и народ економски независнима, него је обновити, консолидовати. Земљи треба да се обрате не само земљорадници, него владе, које су гледале само варош; законодавци и економисти који су порезима и прирезима преоптерећивали земљорадњу; банкари који нису давали ни паре сељаку; трговци и индустриалци који су као и научници, презирали село; новинари и књижевници, који су готово непријатељи земљорадника — који га највише исмевају. Сви они треба да се окрену селу. |
ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.
Српска Краљевска Академија. — Српска Краљев-– ска Академија Наука и Уметности расписује стечај за награде списа из задужбина Николе ]. Мариновића и архимандрита Нићифора Дучића, и то (1) из задужбине Мариновићеве: за „поетски спис у стиху или у прози с моралном и патриотском тенденцијом који је написан чистим српским језиком и одликује се лепотом слога и садржаја“. Награда је до 700 дин. Рок предаје списа 31 децембар (закључно) ове године. (2) Из задужбине Дучићеве: (а) за „расправу или монографнју из српске филологије, географије и етнографије у опште“. Награда је до 5.250 динара. (6) За „расправу или монографију · из српске историје, политичке, војничке и црквене“. Награда је 5.250 динара. Рок предаје списа за обе ове награде је 31 децембар (закључно) 1922 године. „Садржина награђеног списа не сме никад бити политичке природе.
Ваља да је у њему чист и правилан српски језик и с тим течан и одабран“.
ОД УРЕДНИШТВА.
У Новој Европи од 1 јула штампана је једна дужа белешка којом се коментаришу скорашњи преговори између Друштва Хрватских Књижевника у Загребу и Српског Књижевног Гласника о уређивању и издавању једног заједничког часописа. У колико се тиче држања Српског Књижевног Гласника, коментар Нове Европе је неверан.
Власници, Јован М. Јовановић и Владимир Лацковић.