Српски књижевни гласник

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига Ш, Број 7, — 1 Август, 1921.

У ГОСТИМА. (ЧОВЕК ПРИЧА ПОСЛЕ РАТА.)

1

Господо, ужасно сам био нервозан. Корачајући по соби тамо амо трљао сам ногу о ногу и мицао раменима. да, тренутно, одагнам преко два милиона жмараца што су гмизали под кожом мојих леђа и доводили ме до лудила. Никаква посла нисам имао. И тако очајно беспослен тога дана покушавао сам да размишљам о својој нервози и својим чудним послератним расположењима. Пре рата, памтим, није било овако. Онда, ако сам, на пример, био нерасположен то је ипак трајало доста дуго; исто тако ако сам, на прилику, био добре воље. Сад напротив: мало час суморан и снужден мењам се за трен ока и ево ме веселог. Јел'те, просто невероватно7 Зато и кажем: чудна и можда само за .мене необјашњива нека нервна појава по којој моја расположења зависе рецимо, од тога: на коју ствар заустављам свој поглед или какве природе или врсте звук или шум осећам око себе.

Кад сам тога јутра погледао на полицу с књигама она се била погла као скрушена, у очајно погурен мали глобус, украс на писаћем столу, нисам смео ни да гледам, а шеталица на зидном сату јецала је једва муцајући секунде док наједанпут, ваљда случајно и колико да ме потпуно дотуче, стаде као срце у самртника. Али кад сам погледао кроз прозор и спазио велики жут крст на цркви, учвршћен на

31