Српски књижевни гласник

У Гостима. 485

кад је она изашла. И од једном дође ми да је уверим колико је волим па јој рекох: Хоћеш ли да скочим доле7 Али молим те реци, климни само главом. Говорио сам брзо. И да је она климнула главом или да сам у њеним очима само назрео жељицу да се увери у моју намеру, ја бих, осећао сам добро, за трен ока, лежао искрвављен, сав размрскан на бетону. А ти знаш, такав сам, да кажем, био и пре пет година кад сам с другог спрата старе Велике Школе, опет једног јутра, пред час Кривичног Права, то исто хтео да учиним да је само онда то пожелела... ти знаш ко“.

„И такав ћеш умрети.“

„То не знам. Али сад такав сам. И то од зимус кад сам једно вече по првом снегу шетао с њом пустим улицама. Тај снег, да кажем, много је утицао. Крупне пахуљице падале су у млазевима по дрвећу и нама и засути њима ми смо изгледали некако чудно чисти тога вечелја кад је снежна белина била сакрила и сву ону ону ружноћу београдских страћара које су у нашим очима од једанпут постале чаробне палате. Ти ми се можеш смејати, јер се слабо у овоме разумеш , али ја ти не могу исказати са каквим сам усхићењем, идући за њом, гледао у траг њене мале ципелице по чијој се ивици био нахватао згрудван, чист снег и у коврџице њене црне косе посуте сувим пахуљицама које се нису топиле. Да ме је ко тога часа упитао: —— Никола, шта мислиш, има ли на свету лепше среће од твоје7 — ја бих му одговорио: Човече божији, како да ти кажем, нико нити је осетио нити ће кад осетити лепше среће од моје. И вечерас ти то исто понављам“.

Затим се лепо сећам кад он после овога кресну палидрвце да упали цигарету. Лице му је сијало од здравља и било добродушно детињасто, а снажан, као одваљен од брега, са раскуштраном кудравом косом која му је падала по челу, онако испружен подсећао је на лава.

„И твоју срећу ни најмање не мути околност што њезин отац не пристаје на брак и што ћеш се прексутра венчати на мало незгодан начин, јер као што ми рече она треба да одбегне 7“

„Не, шта ме се тиче њен отац 2“

„Части ми — узвикнуо сам одушевљено и гласно да његова сестрица утрча у нашу собу — ја уживам кад човек