Српски књижевни гласник

492 : Српски Књижевни Гласник.

— Комуниста, то је бољшевик, то је нерадник, то је“ бунтовник. Сваки данас може да заради, ако хоће. А ви сте врло неучтиви, дрски.

— Могуће — одговори мирно студент. ја сам врло неучтив човек. Али ви сте врло ратни богаташ, а ја врло предратни студент. Ја и ови овде. Врло!

Човек учини покрет као да се спрема за физички напад · и ми се узврпољисмо.

— Аксентије, — ухвати га за рукав преплашена жена буди присебан. А ви немојте вређати.

Па, незнам зашто, гледаше само у студенткињу.

Ова је пресече:

— 5иђепсе! Шта се ви мешате у дискусију 7

— Да, у дискусију, примети иронично крезуби студент, па убоде кажипрстом у ваздух.

— Гле, — рече жена која не скидаше очи са ошишане студенткиње и доби још упрепашћенији изглед као да ће сместа пасти у амбис — Шта хоће ова напаст од жене Ја њој ништа нисам казала, она нека ћути.

— јест, — дода њен муж. — Где путује женско само 7 Да си моја ја бих те убио, рђо куса...

И данас, кад сам принуђен да се, на овом месту приче, дотакнем тога непријатног момента, ја не могу да знам, управо, каквим тајанственим начином ствар узе тај обрт или, да се послужим војничким изразом, ситуација испаде тако несретно : да студенткиња, а не крезуби студент који је стварно сукоб изазвао, да ошишана студенткиња, рекох, прими на себе сву тежину бесомучног удара. да она постаде мета или центар огорченог и обесног противнапада непријатеља, кога је у овом, по све жалосном и нежељеном случају, представљао човек са торбама од потпуно нове и фине жуте коже и супруга му упрепашћеног изгледа. Сећам се јасно само детаља: да је студенткиња, после оних речи што јој је упутио човек, смртно цикнула, тако смртно да је мој друг посланик, и ако апсолутно неумешан у аферу с новим торбама, инстинктивно пружио руку за флашу с коњаком, да јој је ову флашу муњевитом брзином додао тако рећи потуривши је под нос, да је она сместа прогутала неколико добрих, врло снажних гутљаја, којима, по мом мишљењу једино има и да захвали