Српски књижевни гласник

У Гостима. 493

што још одмах, после оних ужасних речи, није пала у несвест, као што смо сви с правом и с неописаним ужасом очекивали.

У тренутку, међутим, кад су затегнутост нерава и наша узнемиреност били на врхунцу, дрски студент обрати се раз-. јареном човеку једним врло помирљивим тоном:

— Немојте се љутити — рече он сав зажарен иронијом — ја сам свему крив. Ја видим торбе са свим нове, а ви као да сте из апса или ропства.

— Кумрија, — дрекну трговац — ја морам преступити.

Али, срећом и на наше изненађење, савлада се, па мерећи студента од главе до пете:

— Сумњиви се облаче тако фино.

— Торбе су наше -— циктала је жена — а мој муж је старешина еснафа. — Честитам, о честитам! — узвикну студент као да је

јако тронут.

-— Жено — проговори трговац, сав црвен и после подужег и мучног уздржавања као страхујући да увреда која ће пасти не буде и сувише тешка, -— Ово су глумци.

А кад, као гром из ведра неба, паде ова тако тешка реч, жена се препаде од извештачене узбуђености студента који се спремао да протестује:

— Аксентије — примети она прекорио — кумим те Богом, врати ту реч натраг.

Студенткиња шкргутала је зубима и крвожедно гледала у жену, која се после ових речи попуштања била повукла иза широких леђа свога мужа, па јој је добацивала разне увреде на француском језику (као „рита,“ „камила,“ и др.) док се крезуби студент цинички смејао, а онај други седео мирно као што би требало да се седи на предавању.

Али на енергичну и искрену интервенцију посланикову и моју противници попустише, напрегнути нерви постепено олабавише и све до Лапова проведосмо, после тога, ћутећи. Само кад воз стаде у Лапову крезуби студент снажно продрмуса трговца који је хркао као у рову:

— Господине ратни богаташу, — викну он — простругасте шине широког колосека. — Шта, — престрави се он будећи се — шта се десило 2

— Свирали сте на узбуну и воз је стао. — Без увреде, господо, заврши трговчева жена „диску-