Српски књижевни гласник

494 Српски Књижевни Гласник.

сију,“ |етко и журно прикупљајући ствари, док је муж отворених, влажних. уста још несвесно гледао у нас. |

Па се после сви. дигоше да пређу у крагујевачки воз којим су имали да наставе пут, сем крезубог студента.

— Моја карта треће класе до Вујановца — рече он опраштајући се с друговима — довде ме је поштено возила другом. Право је сад да је одведем на њено место. ~

Па узе ствари и пређе у трећу класу. Са осталима за крагујевачки воз оде и народни посланик, а ја остах сам у оној истој врелој атмосфери у којој је, после њиховог одласка, још за дуго брујало од бурног сукоба два света ни крива ни дужна што се нису могла, нити ће се икад моћи споразумети.

П

Управо, сукоб овај који се десио између студената, пред"ратних по њиховом сопственом признању, с једне стране и богаташа, ратног по томе што то није порекао, с-друге стране, а који као да нико није желео сем крезубог студента дрског понашања, нема некакве нарочите везе са овом причом, али он ипак има неке везе јер се десио у моме купеу на путу за Вујановац, где сам ја пошао у госте своме побратиму, и где ћу понова срести крезубог студента. За то сам га изнео. Што се мене тиче и чим сам остао сам после догађаја одлучих да спавам. Пошто нисам активно учествовао у сукобу шта ми смета, мислио сам, да преко њега пређем као да се ништа није ни догодило. Али, на жалост, то је за дуго било неостварљиво. Јер сукоб који се развијао на моје очи и у мало што није био крвзв јесте догађај такве природе да се лако није могао ни заборавити. И тако сам дуго остао седећи да размишљам о људској осетљивости и другим занимљивим послератним чињеницама. Да би ипак све то заборавио устао сам и гледао кроз прозор. Киша више није падала, али мрак беше потпун. Тада се сетих да сад наилази месташце где се мој побратим венчао и би ми жао што бар није дан да понова видим село и јасно оживим старе, тако пријатне успомене. Међутим мало доцније воз стаде и ја сиђох пред станицу да бацим поглед унаоколо бар колико допушта слаба светлост пред њом и око ње. Али ми се сад све учини друкче него некад. Оног дана кад смо стигли овде, побратим и ја, сећам се, имали смо мало једно разочарење. !гдан од кумова побојао

%

__ TZ