Српски књижевни гласник

498 Српски Књижевни Гласник.

УСКРШЊА НОЋ.

Велика субота 188% године. Сури вечерњи сумрак давно је већ пао на нему земљу. Загрејана преко дан, а сада већ. обавијена лаким и свежим дахом пролетњег ноћног мраза, ' земља је, изгледало је, дисала лагано и дубоко ; од тога даха дизала се беличаста магла, треперела у зрацима и сјају величанственог звезданог неба и пела се, као колутови тамњановог дима, у висину у сусрет сутрашњем празнику.

Тишина. Мали окружени град Н. ћутао је у хладном сумраку, чекајући тренутак, када ће са висина саборне цркве одјекнути прво звоно. Али град није спавао. Свуда, и у влажном мраку и у сенци немих и празних улица осећало се пригушено ишчекивање. Само по где-где журно би прошао задоцнели трудбеник, кога празник замало што није затекао за тешким несавладљивим радом, или би протутњала каква кола, па би опет завладала свуда нема тишина... Живот је с улица прешао у домове, у богате палате и скромне колибе, чији су се призори сада светлели и тамо се, изгледало је, сакрио. А над градом, над пољима и над целом земљом осећао се невидљиви и блиски дах празника васкрсења и обновљења.

Месец је још био сакривен и град је лежао у сенци широке узвишице, на којој се видела велика и тамна зграда. Необичне, праве и строге линије зграде мрачно су се оцртавале на светлој васиони; тамна капија једва се видела, зјапећи у мраку за сенченог зида, а четири куле на угловима засецале су својим оштрим шиљцима високо небо.

Одједном, са висине саборног торња, откиде се први звук и пролете кроз лаки ваздух замишљене ноћи... за њим други, трећи...

Одмах затим, са разних страна, разним тоновима звонила су, треперела и певала сва звона, спајајући се у једну моћну, необичну хармонију; звуци су се тихо њихали и кружили по прозрачном ваздуху... Из оне тамне зграде, која је бацала сенку на град чуло се слабо напрсло брујање ; дрхтало је у ваздуху од немоћи да се издигне у прозрачне висине за снажним акордима.

Звона ућуташе. Звуци се изгубише у ваздуху, али ноћна тишина није хитала да поново заузме своје место: као да се