Српски књижевни гласник

Ускршња Ноћ.. 499

још дуго чуо у ваздуху нејасан одјек који се губио, као да је још дрхтала невидљива струна затегнута у ваздуху..

Светлост се у домовима угасила; сада су се светлели црквени прозори. Земља се спремала да по 188“ пут објави старо начело победе, мира, љубави, и братства.

Код мрачне капије тамне зграде звекнуше мамузе. Чета војника, изашла је да смени ноћну стражу. Прилазили су свакоме углу, заустављали се пред сваком стражом; из те мрачне гомиле људи издвојио се и корачао одмереним кораком један војник, а пређашњи стражар враћао се и губио у нејасној тамној групи... Затим је чета ишла даље, обилазећи унаоколо високе зидове тамнице.

На западној страни сменио је стражара млади регрут; у његовим покретима још се опажала сељачка неспретност, “ младо лице имало. је израз напрегнуте пажње једног новајлије, који је први пут на одговорном месту. Стао је лицем к зиду, треснуо пушком о рамену, коракнуо два пут и, направивши полукруг, сигао је раме уз раме са претходним стражарем. Овај, окренувши се к њему, изговори научена на памет обична правила:

— Од угла до угла... гледати, не спавати и не дремати! — брзо изговори војник, а регрут је слушао још увек са напрегнутом пажњом и у његовим сивим очима осећао се неки нарочити израз туге.

— Је си ли разумео7 — упита наредник.

— Разумео сам.

— Пази! рече овај строго, а за тим променивши тон, проговори блажим гласом:

— Није то ништа, Фађејеве, не бој се! Ти бар ниси жена. Не бојиш се тек, ваљада, шумских авети 2

-— А што би се авети бојао 2 — одговори наивно Фађејев и замишљено додаде: — Нешто ми онако, браћо, тешко на срцу.

После овог простосрдачног, скоро детињастог признања, зачу се смеј у гомили војника.

— Види се — сељак, — презриво изговори старији и одсечно командова: — О раме! кораком напред!,., Правилни кораци чете

32"